Hrvatska: penzioni sistem pred kolapsom, a vlada obećava velike penzije 2030.

Iako je sada članica EU, Hrvatsku kao i Srbiju opterećuje penzioni sistem koji nije pratio promene u društvu. Uprkos tome, hrvatski ministar obećava penzije od 1.185 evra

Hrvatski ministar rada i penzionog sistema Mirando Mrsić rekao je da je stanje postojećeg hrvatskog penzionog sistema potpuno nesigurno i neodrživo. Bilo bi potrebno makar 2,5 miliona radnika da bi se isplatila postojeća suma penzija.

Krunoslav Gašparić, novinar Jutarnjeg cinično primećuje da ministar mora da je počeo da prati blogere i komentatore kada daje ovakve izjave. Dalje u tekstu, on oslikava problem hrvatskog „mirovinskog sustava“ i ne vidi rešenje u predloženim merama ministarstva. Naime, do „rupe“ od 16 milijardi kuna (oko dve milijarde evra) godišnje došlo se decenijskim propadanjem neodrživog sistema.

Gašparić piše da bi odnos broja radnika i penzionera trebalo računati kao 0,88:1 u korist penzionera. Jer bi trebalo napraviti razliku među zaposlenima u javnom i privatnom sektoru.
A razlika je ogromna. Da bi zaposleni u državnoj službi mogao da plati doprinos za penzijsko osiguranje, budžet, iz koga mu se isplaćuje plata, mora pre toga da ostvari prihod u jednakom iznosu. Kada u državnom budžetu ne bi bilo novca, zaposleni u državnoj službi, pored toga što ne bi primio platu, ne bi mogao ni da plati doprinose.

Svoje obaveze prema državnom budžetu pre toga moraju izmiriti zaposleni u privatnom sektoru koji zato čine skup realnih poreskih obveznika.
„Radnici u državnom sektoru efektivno ne plaćaju poreze i doprinose, a obračun tih stavki koje pronalaze na svojim platnim listama tek je računovodstvena formalnost.“

Obećanje ministra Mrsića da će penzioni sistem narednih godina biti unapređen tako da će do 2030. godine prosečna penzija u Hrvatskoj iznositi 9.000 kuna (oko 1.185 evra) u potpunosti je neizvodljivo. To bi se moglo postići samo kombinacijom daljeg povećanja doprinosa za penzijsko osiguranje, koje je i najavljeno, i istovremenim stimulisanjem inflacije kojom bi se povećala novčana masa. Nažalost, time bi se generalno obezvredio novac, kao i sam rad zaposlenih. Tako bi tih 9.000 kuna vredelo koliko i današnjih 2.500 (oko 330 evra) koliko i iznosi prosečna penzija.

Novinar Jutarnjeg smatra da je rešenje osnaživanje drugog stuba penzionog osiguranja – dobrovoljnih penzijskih fondova. Za to bi bilo potrebno vreme pre nego što se primete pozitivne promene, a političari moraju da vode računa o uspehu na izborima. Lakše je obećati visoku penziju.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *