Gerontokratija: Da li će stari vladati svetom?

Gerontokratija je samo jedna od niza veoma zanimljivih i važnih tema za sve generacije jednog društva o kojoj se veoma malo priča u domaćim medijima…

Penzin redovno piše o svim pojavama i procesima u društvu koji se tiču starenja stanovništva, produženja životnog veka ljudi i posledica koje ovo može imati na razvoj civilizacije. Jedna od takvih tema je i gerontokratija o kojoj se, između mnogih drugih važnih tema, malo govori kod nas. 
Domaći mediji relativno retko se bave ovim veoma važnim pitanjima za sve nas, mlađe i starije, pa i za one još nerođene. Ipak, ovoga puta sa zadovoljstvom prenosimo jedan takav tekst:

Da li će stari ljudi zavladati svetom?

Jedna od posledica radikalnog povećanja životnog veka može biti stvaranje gerontokratije – utvrđenja starije elite koja poseduje svu moć i bogatstvo i položaje u politici, finansijama i nauci, a pojedini kritičari brinu se da bi ovo moglo da dovede do stagnacije društva zbog nemogućnosti mlađih generacija da se probiju i nastave da menjaju svet.

Iako postoji bojazan da bi mlađe generacije mogle biti marginalizovane, budućnost prepuna starijih osoba ne mora da bude toliko loša. Ljudski životni vek sve je duži i duži. U pitanju nije samo produženje života – već produženje zdravog života.

Realna mogućnost?

Ukoliko pretpostavimo da će proces starenja biti dramatično usporen, ili čak zaustavljen, vrlo je verovatno da će starije generacije nastaviti da služe kao aktivni članovi društva, S obzirom na činjenicu da se starije osobe uglavnom nalaze na pozicijama moći i uticaja, malo je verovatno da će pristati da budu penzionisani, pa čak i na silu, pošto bi to ugrožavalo njihova ljudska prava.

Zauzvrat, oni će nastaviti da vode svoje korporacije kao izvršni direktori, zadržaće svoje bogatstvo i političke pozicije zahvaljujući saosećanju starije populacije. Biće na pozicijama uticaja i univerzitetima i drugim institucijama.

Jedan od primera za ovo može biti katolička crkva koja je izuzetno simpatetična prema svoijim starijim vođama.

Ovo je situacija koja je uveliko bila eksploatisana u brojnim naučno fantastičnim delima. U romanu Brusa Sterlinga „Sveta vatra“, sva moć skoncentrisana je u rukama starijih generacija, dok mladi žive kao izgnanici, dok Vilijam Nolan i Klejton Džonson u romanu „Loganov Beg“ vide još tmurniju budućnost. U njihovoj priči ostarelo društvo koristi dragocene resurse i ubija sve starije od dvadeset jedne godine kako bi zadržali privilegije.

Brige

Zaista, veliki deo briga ima veze sa socijalnom nejednakošću i marginalizacijom mlađih generacija. Već danas nove generacije imaju velikih problema pri pronalaženju posla. Produženje zdravlja i života dodatno bi moglo da umanji njihove šanse za „proboj“ u korporativni svet.

Još jedan strah mogao bi da bude moguća stagnacija društva. Starije osobe po prirodi su konzervativne i već oblikovane. Socijalni i kulturni progres, poput reforme braka, mogao bi da bude potpuno zaustavljen.

Takođe, vlast gerontokratije mogla bi da dovede do stagnacije nauke. Prihvatanje novih naučnih koncepata i načina naučnog razmišljanja moglo bi da u potpunosti bude zaustavljeno. Kako je kvantni fizičar Maks Plank primetio: „Nova naučna instina ne trijumfuje ubeđivanjem protivnika, već oni na kraju umiru, a na njihovo mesto dolazi nova generacija koja je upoznata sa novim konceptom“.

Samo jedno viđenje budućnosti

Džejms Hjudžes, sociolog i futurolog, smatra da radikalno produžavanje života neće sa sobom doneti i stagnaciju društva. On veruje da su takve tvrdnje rezultat jednoumlja.

– Gerontologija je razbila mit da ljudi postaju konzervativniji kako godine prolaze. Oni zadržavaju mnoge ukuse i verovanja sa kojima su odrasli. Činjenica je da su starije generacije uvek manje obrazovane od novih.

– Ali dramatične promene u načinu gledanja na manjine, ravnopravnost žena i prava gej osoba, pokazuju da godine ne predstavljaju ozbiljnu barijeru kada je promena mišljenja u korist pravih vrednosti u pitanju.

– Mozgovi starijih osoba i dalje nastavljaju da prave matične ćelije. I kada budemo u mogućnosti da pojačamo njihovu proizvodnju kako bi sprečili neurološko propadanje, stariji ljudi će biti kognitivno fleksibilni poput mladih ljudi“, dodaje Hjudžes.

Mladi ljudi prolaze kroz intenzivnije promene pozitivnih i negativnih emocija, i mladi ljudi su odgovorni za dobar deo nasilja i zločina u društvu. Stariji ljudi su zadovoljniji svojim životom i imaju jasno postavljen životni kurs.

U svetu prepunom tehnologije i masovnog uništenja, jaka doza mudrosti mogla bi da bude upravo ono što nam treba, piše io9, a prenosi B92.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *