Fond PIO je za proteklih pet godina zabeležio gubitak od milijardu dinara jer nije odgovarao na zahteve i upite građana Srbije.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO) izgubio je skoro milijardu dinara za pet poslednjih godina. Razlog je banalan. Fond PIO, naime, nije odgovarao na zahteve i upite građana Srbije. Nemajući kud, građani su svoja prava morali da traže na sudu.
Ovaj podatak je obelodanio Savet za borbu protiv korupcije. Sumnjaju da su u sve umešani i zaposleni Fonda.
Fond PIO tužen u velikom broju sporova zbog ćutanja uprave
U izveštaju koji potpisuje prof. dr Miroslav Milićević, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije izražava se zabrinutost zato što se broj upravnih sporova u kojima je Fond PIO tužen zbog ćutanja uprave uvećao za čak 1000 puta u poslednjih deset godina. Došlo se od svega 55 takvih sporova 2012. godine do oko 50.000 sporova tokom 2023. godine.
U ovim sporovima je tuženi Fond PIO bio obavezan da strankama isplati iznos preko devetsto jedanaest miliona dinara. Sa troškovima izvršnih postupaka, troškovima javnog izvršitelja i sa zakonskom zateznom kamatom, iznos koji je morao da plati Fond veći je od milijarde dinara.
Savet u izveštaju navodi da su razlozi za uvećanje broja upravnih sporova protiv Fonda PIO po osnovu ćutanja uprave – višestruki. Kreću se od nesavesnog rada i loše organizacije samog Fonda do naznaka o postojanju organizovanih koruptivnih radnji u cilju sticanja imovinske koristi trećih lica na štetu Fonda.
Razlozi za (ne)postupanje Fonda PIO
Razlozi za nepostupanje Fonda po podnetim zahtevima građana mogu biti opravdani. Oni su, međutim, u najvećem broju slučajeva neopravdani i uzrokovani pre svega neažurnošću samog Fonda, zaključuje Savet.
Pored neažurnosti, razlozi se mogu odnositi i na nedostatak dokumentacije, odnosno dosijea stranke.
„Pored nepostojanja dokumentacije, odnosno dosijea stranaka, najupečatljiviji slučajevi zloupotrebe i nesavesnosti Fonda, su slučajevi kada je Upravni sud donosio rešenja kojima se postupak obustavlja, sa obavezom tuženog Fonda da snosi troškove upravnog spora. Do ovakvih rešenja Upravnog suda došlo je nakon naknadnog odlučivanja Direkcije RFPIO po žalbi stranke, a pošto je tužba već podneta, što ukazuje da je po žalbi moglo biti blagovremeno odlučeno.“
Savet je u izveštaju naveo i da postoje indicije da neki službenici Fonda zloupotrebljavaju podatke o korisnicima penzija. Oni ih „obelodanjuju nepozvanim licima koja dalje navode osiguranike da tuže Fond zbog ćutanja uprave i ‘zarade’ kroz naplatu troškova postupka.“
Savesni radnici Fonda Pio su upozoravali rukovodstvo o navedenim nezakonitim pojavama, predlažući mere i aktivnosti kojima bi se sprečile i sankcionisalne navedene zloupotrebe.
„Očigledno je da rukovodstvo RFPIO nije preduzimalo radnje u cilju sprečavanja zloupotreba na koje je upozoreno“, zaključuje se u Izveštaju.
Najčešći slučajevi u kojima Fond PIO „ćuti“
Najčešći slučajevi koji se pojavljuju kao osnov ćutanja od strane Fonda, koji uzrokuju navedene upravne sporove odnose se na:
- zahteve za donošenje rešenja o visini penzije nakon prestanka važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija
- zahteve za donošenje rešenja o usklađivanju penzije za 11 odsto
- zahteve za donošenje novog rešenja kojim se penzija uvećava za 20 odsto
- zahteve za usklađivanje poljoprivedne penzije
- zahteve za izdavanje uverenja o izvršenim usklađivanjima penzije
- zahteve za izdavanje uverenja o visini neisplaćenih iznosa penzije za vreme važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplata penzija.
Gde se najviše „ćuti“?
Savet za borbu protiv korupcije je uočio jasnu disproporciju broja tužbi koje su podnete protiv Direkcije Fonda PIO u Beogradu, protiv Pokrajinskog fonda i Direkcije fonda, Odeljenja Novi Sad. Drastično je manji broj tužbi protiv potonjih.
Takođe, broj tužbi zbog „ćutanja uprave“ podnetih protiv Direkcije Fonda PIO u Beogradu sukcesivno se povećavao iz godine u godinu. U poslednje četiri godine doživeo je kulminaciju. Upravnom sudu u Beogradu podneto je 117.737 tužbi do 31. decembra 2023. godine.
Koliko „ćutanje“ Fonda PIO košta Fond, odnosno građane?
Savet u izveštaju navodi da stranke često koriste profesionalnu pravnu pomoć zbog ćutanja uprave. To prouzrokuje nastanak troškova zastupanja, koji u slučaju uspeha tužioca u sporu, padaju na teret tuženog Fonda, a obračunavaju se prema advokatskoj tarifi.
Prema podacima Fonda PIO, ukupni troškovi upravnih sporova po svim vrstama od 1. januara 2019. godine do 30. septembra 2023. godine iznose 1.616.696.557,62 dinara.
Budući da Fond PIO nema podatke o troškovima upravnih sporova po osnovu ćutanja uprave, već samo podatke o ukupnim troškovima upravnih sporova po svim osnovama, Savet je bio prinuđen da samostalno izračuna troškove ovih upravnih sporova.
Prema analizi Saveta, zbog „ćutanja uprave“ Fond PIO je morao da plati 911.460.000 dinara, i to bez troškova izvršnih postupaka, javnih izvršitelja i zakonske zatezne kamate.
Zaključci Saveta za borbu protiv korupcije
Savet za borbu protiv korupcije je 29. jula 2024. godine dostavio Vladi Republike Srbije ovaj izveštaj sa sledećim zaključcima:
- „da je neažurnost i nesavesnost u radu RFPIO u pogledu zahteva stranaka za ostvarivanje njihovih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, dovela do rapidnog rasta upravnih sporova sa osnovom ćutanje uprave, čiji se broj od 2012. godine do danas uvećao za čak hiljadu puta
- da se broj upravnih sporova čiji je osnov ćutanje uprave samo u roku od pet godina, dakle od 2019. do oktobra 2023. godine udesetostručio, odnosno da se sa 3.937 sporova, uvećao na 44.186 sporova (prema podacima RFPIO)
- da je RFPIO pretrpeo materijalnu štetu snoseći troškove upravnih sporova povodom ćutanje uprave, čija je visina 911.460.000,00 dinara (devetsto jedanaest miliona četristo šezdeset hiljada dinara), a zajedno sa troškovima izvršenja i kamatama dostižu oko 1 milijarde dinara
- da su rad i funkcionisanje Upravnog suda zbog enormno velikog broja predmeta čiji je osnov ćutanje uprave u kojima je tuženi RFPIO, otežani
- da je ukupna materijalna šteta koju je RFPIO pretrpeo nadoknađujući tužiocima troškove postupka povodom izgubljenih upravnih sporova po svim osnovama, u periodu od 2019. do 30. 09. 2023, dostigla visinu od 1.616.696.557,62 dinara (jedna milijarde šest stotina šesnaest miliona, šesto devedeset šest hiljada, pet stotina pedeset sedam dinara) bez izvršnih troškova i troškova zakonske zatezne kamate
- da postoje pogovaranja kako nesavesnost i neažurnost u radu Fonda, nije isključivi uzročnik porasta upravnih sporova, već da tome doprinose NN radnici Fonda svesno, u dogovoru sa osiguranicima, namerno prouzrokujući ćutanje uprave, nečinjenjem – nepostupanjem u predmetima, u nameri da se „ukalkulišu” u izazvane sudske troškove povodom vođenja upravnog spora
- da odgovornost za štetu, pored nesavesnih radnika, snosi i rukovodstvo Fonda koje, iako je od strane stručne službe fonda blagovremeno od 2018. godine u više navrata upozoravano o nezakonitim pojavama i predlozima za njihovo rešavanje, nije ništa preduzelo u cilju sprečavanja takvih nezakonitosti i svojim nečinjenjem doprinelo uvećanju štete
- da se dalji trend rasta broja ove vrste upravnih sporova može sprečiti dvojako, sa jedne strane boljom organizacijom samog Fonda i boljom efikasnošću njegovog rada, a sa druge strane procesuiranjem odgovornih lica u Fondu, uključujući i podnošenje krivičnih prijava
- da je neophodno utvrditi materijalnu odgovornost zaposlenih u RFPIO.“
Podsećamo:
- Fizioterapeut postao zamenik direktora Fonda PIO?
- Ako ste penzioner ili to nameravati biti, treba da znate ko je Relja Ognjenović
- U skladu sa zamenikom direktora, i pomoćnik direktora Fonda PIO
Kompletan izveštaj možete skinuti sa sajta Saveta za borbu protiv korupcije na linku ovde.