Flinov efekat – Generacijski rast IQ-a

Flinov efekat – Generacijski rast IQ-a

Flinov efekat: inteligencija ljudi povećava se tokom decenija u mnogim delovima sveta od 1930. godine do danas.

Flinov efekat, nazvan po Džejmsu Flinu (na fotografiji) koji je najviše učinio na njegovom dokumentovanju, promociji i analizi posledica, jeste naziv za pojavu da se inteligencija ljudi povećava tokom decenija u mnogim delovima sveta od 1930. godine do danas.

Tada je prosečna osoba po današnjim merilima postizala oko 70 poena na testu, dok bi danas prosek po ondašnjim merilima bio 130 poena. Međutim, niti su naši preci bili „slabije pameti“ niti smo mi „geniji“.

Postoji nekoliko teorija o uzroku napredovanja ljudske inteligencije, a sam Flin to dobrim delom pripisuje tehnologijama sa kojima svakodnevno baratamo, ali i sposobnosti savremenog čoveka da razmišlja hipotetički, za razliku od ljudi čiji se stav o problemima zasniva na „kako možemo rešavati problem koji ne postoji u realnom svetu?“

Ipak, primetno je da se Flinov efekat usporava u nekoliko razvijenih zemalja poslednjih godina i da IQ počinje da stagnira, dok i dalje beleži skokove u onim zemljama koje su imale slabije rezultate na početnim pozicijama.

Da li postoji limit napredovanja našeg IQ-a, ili poslednjih godina nemamo značajnijih izazova kojim bismo ga trenirali i unapredili? Da li smo svet načinili dovoljno operativnim da više ne moramo da posvećujemo posebnu pažnju i napore za dalja unapređenja? Možda nam je samo dosadilo da razmišljamo?

Pogledajte i predavanje Džejmsa Flina na TED konferenciji.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *