Daleko od toga da su svi potrošači u Evropskoj uniji jednaki kada je reč o plaćanju širokopojasnog interneta. Oni su i slabo informisani o brzini svoje veze, kaže se u izveštaju Evropske komisije.
Na osnovu rezultata četiri istraživanja, Komisija je konstatovala da od jedne do druge EU države, cene u pretplati za širokopojasni internet mogu biti i četiri puta veće. Od najjeftinijeg za 10,30 evra mesečno u Litvaniji do 46,20 evra na Kipru.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Osoba koja bi se preselila iz npr. Velike Britanije na Kipar platila bi od dva do četiri puta veću cenu za, bez sumnje, sporiji internet, dok bi osoba koja se iz Francuske preseli u Španiju verovatno morala da plaća za 50% veću pretplatu.
Iako se neke od ovih razlika u osnovi mogu objasniti razlikama u prihodima i rashodima, Evropska komisija insistira na tome da su one nastale uglavnom zbog tržišne fragmentacije između 28 zemalja članica.
„Ne postoji jedinstveno internet tržište i to mora da se promeni“, rekla je evropski komesar za nove tehnologije Nili Kroes procenjujući da „nema opravdanja zbog koga bi jedan evropski potrošač plaćao četiri puta više nego drugi za isti tip širokopojasne veze“.
Ova istraživanja su prepoznala još jedan problem: 66% potrošača ne zna koja je brzina internet veze koju prema reklami plaćaju operateru, a protok u proseku dostigne samo 75% oglašene brzine.
Nili Kroes je predložila mere o kojima treba da se glasa u Evropskom parlamentu početkom aprila. Ovaj zakonodavni paket predviđa, između ostalog, da operateri obezbede precizne podatke o brzini veze koja je zapravo dostupana i da omoguće potrošačima da otkažu ugovor ukoliko se ne poštuje ugovorena brzina protoka.