U Belgiji, od 2002. godine eutanazija je odobrena zakonom. Svake godine, oko 1.400 Belgijanaca odluči kada će umreti.
Uz saglasnost dva lekara, bolesni mogu da dobiju pravo da umru, pomoću injekcije ili tablete, ako ispunjavaju kriterijume definisane zakonom.
Oni koji praktikuju eutanaziju smatraju da na taj način jednostavno poštuju prava svojih pacijenata. Treba naglasiti da pravo na eutanaziju imaju i oni bolesnici koji nemaju dijagnozu sa kratkim očekivanim životnim vekom, ali čije se patnje i bol ne mogu umanjiti.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
U dokumentarnom filmu „In vivo“, bolesnici smireno i razumno objašnjavaju razloge zbog kojih su izabrali da umru. Žan ima rak pluća i prognoza je da će živeti još šest meseci. On je odbio lečenje i tražio je da „umre dostojanstveno“. Anastazija, koja je nakon pada sa konja ostala teško hendikepirana, ne podnosi da bude samo neko ko je jedva živ. Marija, koja je proživela lep život, sa nestrpljenjem čeka da joj omoguće da tako i umre – bez patnji.
Lekari objašnjavaju zašto oni koji su izabrali da leče ljude prihvataju da daju ono što nazivaju „poslednjom negom“. Kada lekar ništa više ne može da učini za pacijenta, oni smatraju da nema pravo da ga napusti.
Pitanje eutanazije jedno je od najosetljivijih pitanja savremenog društva. Šta je pravo čoveka? Šta društvo treba da štiti? Gde su granice?