Društvo Magazin Godine

Dostojanstvo kao osnova javnih politika o starenju

“…Uverena sam da dostojanstvo u starijem životnom dobu nije moguće ako starije žene i muškarci nisu zaštićeni od svih oblika diskriminacije i zlostavljanja. To se jedino može ostvariti zajedničkim naporima čitavog društva…”, rekla je Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije na Ministarskoj konferenciji UN o starenju u Lisabonu.
Prenosimo ceo govor Nataše Todorović

Fotografija: Nataša Todorović u Medija centru

Ministarska konferencija Ujedinjenih nacija o starenju održava se svake pete godine od donošenja Madridskog međunarodnog plana akcije o starenju 2002. godine. Konferencija ima, pre svega, za cilj praćenje implementacije Madriskog međunarodnog plana akcije o starenju i omogućava da se posmatra napredak koje su države članice postigle u poboljšanju položaja starijih osoba u regionu (Evropa, Severna Amerika i centralna Azija) u poslednjih pet godina, ali takođe da se daju preporuke za prioritene aktivnosti u narednom periodu.

Godine 2017. konferencija je održana u Lisabonu 21. i 22. septembra, a dan ranije održani su Forumi organizacija civilnog društva i istraživača. Konferenciju je organizovala Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija (UNECE). Naziv konferencije bio je “Održivo društvo za sva životna doba: prepoznavanje potencijala za duži život”.

Konferencija je imala približno 400 učesnika, uključujući 34 ministra, zamenika ministra i državna sekretara iz zemalja UNECE regiona, kao i gostiju iz država izvan regiona u kojima se govori portugalski (Brazil, Zelenortska ostrva, Sao Tome i Principe i Mozambik).

Na poziv Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija (UNECE), učestvovala sam kao ekspertkinja na trećoj panel-diskusiji na temu “Obezbeđivanje dostojanstvenog starenja”. Tema mog izlaganja bila je “Dostojanstvo kao osnova javnih politika o starenju”.

Pored ekspertskog panela, imala sam i tu čast da se još jednom obratim ministrima, ekspertima i predstavnicima civilnog društva u okviru posebne sesije koju je organizovao Populacioni fond Ujedinjenih Nacija (UNFPA), na kome sam predstavila rezultate istraživanja “Položaj starijih na selu”, sprovedenog prošle godine u partnerstvu Crvenog krsta Srbije i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, a uz podršku Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA).

Treća aktivnost u kojoj smo učestvovali dr Milutin Vračarević i ja, kao predstavnici Crvenog krsta Srbije, jeste i poster-prezentacija projekta “Inicijativa za socijalno uključivanje starijih osoba”, koji finansiraju Evropska unija, Austrijska agencija za razvoj i austrijski Crveni krst. Projekat se realizuje u pet zemalja regiona (Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora i Srbija). Projektom koordinira Crveni krst Srbije.

Povodom Međunarodnog dana starijih osoba koji je obeležen 1. oktobra, evo moje kompletne izjave na trećem ekspertskom panelu:

Dostojanstvo kao osnova javnih politika o starenju

Želela bih da se zahvalim organizatorima konferencije na prilici da sa vama podelim kako mi, kao deo civlnog sektora, promovišemo dostojanstveno starenje kao jedan od ključnih koncepata u debati o javnim politikama vezanim za starenje populacije.

U poslednjih trideset godina, dovođenje starenja u fokus bio je jedan od ključnih pristupa u kreiranju javnih politika vezanih za starenje. Dostojanstvo je uvek bilo deo diskusije koje se ticalo starenja, ali verujem da je sada vreme da i ono samo bude stavljeno u prvi plan. Dostojanstvo mora biti osnova na kojoj nastaju sve javne politike, ali i da ima važnu ulogu u njihovoj implementaciji.

Dostojanstvo je kamen-temeljac čitavog diskursa o ljudskim pravima. Prema tome, rasprava o dostojanstvu u starosti je esencijalna kada govorimo o demografskom starenju i o tome kako ono utiče na različite aspekte života starijih muškaraca i žena. Naravno, kada govorimo o starenju, moramo biti svesni da pričamo o različitim stvarima, počev od apstraktnijeg nivoa, recimo od toga kako društvo vidi starije osobe, pa do konkretnijeg nivoa gde spada, recimo, način na koji se usluge kreiraju i pružaju.

Menjanje slike o starijim osobama znači osporavanje duboko ukorenjenih stereotipa o starijima i starenju, jer upravo negativni odnos prema starenju i starijima vodi u diskriminaciju i ejdžizam. Ovi negativni stereotipi su štetni jer utiču na javnost, ali i na mnoge starije osobe, stvarajući kod njih sliku da su stariji opterećenje za društvo.

Demografsko starenje se često opisuje kao apokaliptičan scenario, naziva se srebrnim cunamijem koji će potopiti društvo. Ne treba posebno naglašavati koliko je ovo negativan pogled, i koliko štete nanosi samopoštovanju samih starijih osoba.

Možda ovo zvuči kao da vam pričam nešto što već znate, ali uvek vredi ponoviti: starenje i starost su neraskidivo vezani za raznolikost. Posmatranje starijih kao nekakve homogene grupe koja ima iste potrebe, interesovanja i kapacitete je jedan od najotpornijih stereotipa koji moramo osporavati u svakoj prilici, a posebno u institucionalnom, strateškom kontekstu i kontekstu javnih politika.

Mi, predstavnici civilnog sektora, u našem svakodnevnom poslu trudimo se da promovišemo dostojanstvo starijih kroz tri važne vrste aktivnosti:

  • Nastavni programi treba da se bave starenjem, da ga pokažu kao proces, a ne kao kraj nečijeg životnog puta. Ovo će mlađe generacije pripremiti za zdravo, aktivno starenje.
  • Medijske kampanje su važno sredstvo u dosezanju opšte populacije, ali one nisu dovoljne. Po našem iskustvu, ni jedan posao ove vrste ne može da se obavi isključivo kroz kampanje.
  • Skretanje pažnje na pozitivne primere aktivnih starijih osoba je takođe moćna alatka. Starije osobe koje vode aktivne, ispunjene živote inspirišu vršnjake da svoje živote vide kao seriju mogućnosti koje im se pružaju. Ovakve osobe su neprocenjivo vredne u našem poslu.

Promovisanje pozitivne slike i percepcija starijih osoba kao resursa društva je način na koji se borimo protiv diskriminacije. Slika i percepcija imaju uticaja na brojne aspekte njihovih života: na način pružanja i vrstu usluga, na to kako učestvuju na tržištu rada, na mogućnosti za celoživotno učenje i slično.

Kao neko ko se profesionalno bavi starenjem već dugi niz godina, uverena sam da dostojanstvo u starijem životnom dobu nije moguće ako starije žene i muškarci nisu zaštićeni od svih oblika diskriminacije i zlostavljanja. To se jedino može ostvariti zajedničkim naporima čitavog društva, uključujući same starije, i uz fokus na prevenciju, a ne na intervenciju.

Takođe se mora prepoznati da je zlostavljanje starijih mnogo složeniji fenomen i ne može se svesti samo na fizičko nasilje. Prepoznavanje svih njegovih formi je važan korak u prevenciji. A nikada ne smemo da zaboravimo da je i samo jedna zlostavljana starija osoba – previše.

U isto vreme, civilni sektor mora stalno da podseća pre svega donosioce odluka, ali i čitavo društvo na značaj investiranja u zaštitu i očuvanje ljudskog dostojanstva. Neophodno je da se pobegne od mentaliteta u kome se razvoj društva vidi kao prosta ekonomska jednačina u kojoj jednima mora biti uzeto da bi drugi dobili.

Investiranje u starenje ne treba gledati kao trošak. Društvo koje investira u starenje zapravo investira u svoju dugoročnu održivost. Ovo istovremeno znači i napuštanje ideje da je način na koji individua stari isključivo rezultat njenih ličnih dobrih ili loših odluka. Društvo koje vrednuje dostojanstvo kao svoju temeljnu vrednost je pravednije društvo, a njegovi građani i građanke su ravnopravniji.

Inkluzija i volontiranje su još jedan način da se promoviše dostojanstvo. Volontiranje starijima omogućava da jedni drugima pružaju podršku u lokalnim zajednicama. Da ustanu i zatraže svoja ljudska prava. Ili, da daju stručan doprinos aktivnostima javnog zagovaranja. U Srbiji starije osobe volonteri Crvenog krsta Srbije to promovišu kroz grupe samopomoći, male, agilne grupe u zajednicama okrenute aktivizmu, zagovaranju i pružanju uzajamne podrške.

Ali hajde da sada razmislimo o tome gde dostojanstvo mora da započne, hajde da se za trenutak stavimo u poziciju ranjive starije osobe! Socijalna sigurnost je tako važna za dostojanstvo i samopoštovanje, ali šta je sa onim starijim osobama koje nemaju prihode, nemaju podršku porodice, i nemaju pristup socijalnoj pomoći koju društvo daje? Da li je vaše dostojanstvo zaštićeno kada vam nisu dostupne usluge gerijatra ili kada nemate pristup terapiji za bol? Kada se osećate nebezbedno u svom domu ili na ulici – da li je onda vaše dostojanstvo poštovano? U Srbiji sva ova pitanja postavljaju sami stariji, radeći kroz grupe samopomoći, boreći se za sebe i svoje ranjive vršnjake.

Ljudsko dostojanstvo je jedan od onih pojmova, kao što su ljubav, nada ili pravda – lako ih je razumeti, ali vrlo teško definisati. Međutim, moramo napraviti zajednički napor da definišemo dostojanstvo kroz naše javne politike, da mu obezbedimo zaštitu, da osiguramo da se naša društva grade na temelju poštovanja za svačije dostojanstvo.

Nova Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima starijih osoba bi bila značajan korak u ovom smeru. A taj korak moramo napraviti zajedno. Svakako dostojanstvo u starosti je nešto o čemu svi mi moramo da govorimo jer svi sebi želimo dostojanstvenu starost, a starost nas sve, bez razlike čeka, svi ćemo hodati u tim istim cipelama.

Želela bih da se zahvalim na vašoj pažnji.

Nataša Todorović

Izvor: Socijalno uključivanje


About the author

Penzin

Penzin je portal posvećen pitanjima starenja i poznih godina, kao i posledica koje će ovaj trend imati na pojedinca i društvo. Penzin edukuje, informiše i podseća na važne probleme i moguća rešenja za one koji se pripremaju ili su već u poznijim godinama, za one koji žele na vreme da razmotre sve mogućnosti, za one koji se staraju o ostarelim roditeljima, bakama i dekama. Za sve nas...

Tefter

Tefter

Draganova nagrada

Draganova nagrada - nagradni konkurs za najbolje putopisne priče i pesme starijih

Isplata penzija