Da li vojni penzioneri misle samo na sebe

Da li vojni penzioneri misle samo na sebe
Više o vojnim penzionerima čitajte na Penzinu

U Srbiji u kojoj se Ustav i zakoni ne poštuju Vojni sindikat Srbije je jedini imao hrabrosti i morala da ustane protiv uništenja Vojske Srbije preko uvredljivog nivoa standarda većine zaposlenih . Zar takvo hrabro postupanje, ravno onom u ratu, vojni penzioneri ne treba da pozdrave i podrže?

Posledica plata koje nisu dovoljne ni za preživljavanje je odlazak najvećeg dela sposobnog kadra iz Vojske Srbije što za posledicu ima nenormalno opterećenje onih koji su ostali da rade. Simbolična naknada za rad na terenu i angažovanje u kojem nema prostora za dodatni rad, radi obezbeđenja egzistencije porodice su vojne profesionalce definitivno ubedili da u Vojsci Srbije nema „leba“. Rezultat svega su urušene operativne sposobnosti Vojske.

To što aktuelna vlast ne vidi smisao postojanja Vojske Srbije je posledica „uputstava“ NATO. Svedoci smo jadnog mahanja sa vojskom oko događaja „državotvornog voza“. Istina je da se i predsednik Srbije poigrao Vojskom Srbije. Navodno opremanje Vojske Srbije je mazanje neinformisanih glasača. Zašto bi NATO, čija politika uništenja vojne moći Srbije je već dokazana, podržavao proteste Vojnog i Policijskog sindikata Srbije? Kao da službe bezbednosti Srbije ne bi ekspresno to dokazale.

Vojni sindikat i odgovorni građani Srbije ne pristaju da Vojska Srbije bude još jedna neoliberalna kompanija u kojoj se bezočno eksploatiše. Pricinip organizacije takvih kompanija je dokazan. Vrh upravljačke odnosno komandne piramide se dobro plati i mašina radi. Ostali rade iz patriotizma i nemogućnosti da se zaposle na drugom mestu. Profit takve politike se troši na stimulaciju stranih investitora, javnih preduzeća i ostalih „biznisa“ u Srbiji.

Vlastodršci stalno govore da nemaju više novca. Ne priznaju da nisu sposobni da obezbede više novca u budžetu a koji kriminalci na sve strane prisvajaju. Zar vojni penzioneri brže nego ostali građani ne vide podvale. Zar ne vide da smo sa zaposlenima u Vojsci Srbije u istom kazanu za topljenje vojne moći Srbije.

Zbog toga društveno odgovorni vojni penzioneri i građani Srbije treba svojim prisustvom na protestu 11. februara 2017. godine ispred Vlade Srbije u 12 sati, da podrže zahteve Vojnog sindikata Srbije! Da li građani i Vojni sindikat Srbije imaju pravo da pristanu na poniženje i uništenje Vojske Srbije! Do pobede!

Jovan Tamburić

Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije

2 komentara

  • Vojska je bila uvek u povlašćenom položaju u odnosu na sve ostale radnike i bivše Jugoslavije i sadašnje Srbije. Imala je svoja letovališta na moru, zimske centre na planinanama, benificirani staž, država je oblačila i obuvala, plate su uvek bile iznad proseka za naše prilike, besplatano lečenje u najelitnijoj ustanovi VMA, besplatan prevoz od kuće do posla i nazad i još niz drugih. Rezulat svega toga videli smo u zadnjem ratu. Iz Slovenije je vojsku isteralo lovačko udruženje, u Splitu su udavili vojnika na tenku, zemlju su uništili, razorili, narod je izginuo. Neprijatelja nismo ni videli. Šta je tu bio rezultat vojske, ravan nuli. Promašena vojna doktrina. Razvijali smo pešadijsko ratovanje i protiv vazdušnu odbranu do 2 km. visine. Nas su uništili sa daljine na 2 hiljade kilometera i visine 20 km. Dakle, totalni promašaj vojne doktrine. Sada, u Srbiji, vojni penzioneri su u dva navrata izmislili neke zaostatke, kao nije im obračunato povećanje boda za 11,86% od 2008 god. A pre toga kada su imali plate veće od proseka dok su bili pri vojnom Fondu, o tome nisu pričali, bilo im je dobro. Država, odnosno sudstvo je pokleklo i priznalo im sve to tako da je 40 hiljada penzionera u prošloj godini primili po 3-4.000 evra. Sada, imaju takodje besplatno lečenje, ne plaćaju nikakve lekove i dalje ih voze sa posla i posao. I opet im nešto ne valja. Pa dokle više. Sedamsto hiljade penzionera u Srbiji ima ima manju penziju od 15.000 din a još petstohiljada manju od 25.000 din. Najmanja vojna penzija u ovom momentu je 45.000 dinara. Pa nije li vas sramota više. Pokazali ste rezultate svoga rada, niste odbranili zemlju, izgubili smo deo teritorija i šta vam još nedostaje. One benificije koje ste nekad imali, zar ne. I zato ko iole malo razmisli svojom glavom, zaključiće da je sve ovo tačno i da je zaista nerealno, bilo kakavo protestvovanje. Protiv koga zapravo vojni penzioneri protestvuju. Protiv države koja im isplaćuje penziju i u kojoj žive. Protiv koga protestuju oni što rade, kada je čuvanje granica i zemlje prepušteno policiji. Da vas podsetim, podoficiri su uglavnom srednjoškolci, oni po ugovoru dobrim delom nisu ni to.Mogu li se porediti sa jednom medicinskom sestrom na psihijatriji koja radi za 35 hiljada. Oficiri i viši oficiri intelktualci, mogu li se porediti sa jednim kardiohirurgom, neurohirurgom, kardiologm, koji imaju platu oko 80-100 hiljada, a neznaju kad rade, neznaju kad je dan kad je noć. Nemogu naravno. Zato, poklopiti se ušima po glavi, ne nasedajte na razne priče. Naravno da će ovaj članak mnogu osuditi, ja to očekujem i svestan sam toga. Zato što svaka istina boli. Ali mi nećemo da priznamo isitnu. U tome je vaš najveći problem.

    Odgovori
  • Ne kažem da nisi delimično u pravu. Ali… Obrana države nije bilo pitanje vojske nego politike. JNA ste uništili vi civili i vaši političari. U Srbiji ste mitingovali, tražili oružje, želeli krv… Kada su vam ponudili oružje, nije vas nigde bilo. Nisu mogli da vas pohvataju ni sa policijom. I ono malo mobilisanih se nekoliko dana kasnije sa fronta vraćalo – bežalo unajmljenim autobusima. I onda – kriva vojska. Slovenci nisu lovačka družina nego visoko organizovana i stručno osposobljena formacija zasnovana na profesionalcima iz policije i teritorijalne obrane koja se za rat pripremala celo desetljeće. Iza te visokoobučene vojne formacije koju vi posprdno nazivate lovačka družina, je stajao celi narod. Isto je bilo i sa Hrvatima. Vojska se raspadala zadnjih deset godina postojanja SFRJ. Hrvati i Slovenci su se u to vreme pripremali za rat. Srbi su pevali junačke i četničke pesme, slušali Vučića, Draškovića, Šešelja… i ostale lupeže koji su srpsku sirotinjiu preko Drine gurali u rat da bi oni pravili svoje kariere. Narod je stvar komentarisao kao… „nećemo valjda mi da se borimo umesto njih“ i slično. Kada je sve otišlo do đavola, došao je i đavo po svoje. Otišlo je Kosovo, došla je marionetska vlast i totalni kolaps države. Kao kazna za kukavičluk koji je jedna generacija odrasla u izobilju i komforu pokazala u trenutcima kada je trebalo pokazati muškost, ili narodski rečeno – muda. Stanje u državi danas je božja kazna i potrajat će do dana kada ne pokažete da hoćete i možete bolje.

    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *