Da li je EU protiv svojih radnika? (3) – Da. EK brine o ekonomiji, a ne o radnicima

Od dolaska Hoze Manuela Baroza na mesto predsednika Evropske komisije 2004. godine, nema više napretka u evropskom radnom pravu. Još gore, Trojka je izašla van svojih ovlašćenja prilikom rešavanja grčke krize

Sonia For razgovara sa prof. Melani Šmit i prof. Mišel Mineom za francuski Libération o tome da li zakonodavstvo Evropske unije štiti radnike. 

• Serijal Da li je EU protiv svojih radnika?

„Poslednjih godina, uzalud se traže velike direktive koje bi poboljšale zaštitu evropskih radnika“, primećuje Melani Šmit, profesor na Univerzitetu u Strazburu. Od dolaska Hoze Manuela Baroza na mesto predsednika Evropske komisije 2004. godine, nema jake želje da se donose zakoni o radu.

Vraća se na prvobitan pristup – svrha Unije je pre svega ekonomska: „Domaće tržište je to koje će nas spasiti: ako postoji ekonomski napredak, neizbežno će biti i društvenog napretka“, procenjuju u Komisiji.

I Mišel Mine priznaje da od komisija Baroza 1 i 2 „napredak prava manje se oseća nego 80-tih“. Direktiva o privremenom radu iz 2008. godine pruža državama članicama široke mogućnosti derogacija*.

Još gore, prema pravniku, Trojka je izašla van svojih ovlašćenja zahtevajući od Grčke da snizi minimalnu zagarantovanu zaradu i da je snizi na najmanje 25 godina.

„Unija nema nadležnost kada je u pitanju naknada za rad, što potvrđuje Lisabonski sporazum. Pored toga, minimalna zarada na najmanje 25 godina niža je od praga siromaštva, što predstavlja kršenje Evropske socijalne povelje. I starosna diskriminacija u suprotnosti je sa evropskom direktivom.“

Evropski parlament je nedavno kritikovao način na koji EU rešava grčku krizu. „Zato su izbori krajem meseca* važni“, kaže Melani Šmit.

„Danas je Parlament taj koji nastoji da zaštiti radnike: on se npr. suprotstavio nedavnoj direktivi o organizaciji radnog vremena, kojom su državama omogućene mnoge derogacije.“