Da li je brak prevaziđena zakonska i društvena institucija

Sve je više mladih koji ne veruju u ozbiljne veze, koji uprkos tome što su prevalili tridesetu neće da odrastu, koji hoće da uživaju, da ih neko voli i mazi, izdržava i slično…

Psihoterapeut dr Zoran Milivojević za Novosti govori o braku kao društvenoj i zakonskoj instituciji. Ovaj stručnjak je jedan od 100 svetskih autora koje je Leo Borman okupio oko projekta „Svetska knjiga o ljubavi“, a „Psihopolis“ objavio na srpskom jeziku. Prenosimo nekoliko isečaka iz intervjua:

– Kada ljudi nisu bogati, muškarac i žena su upućeni jedno na drugo da bi preživeli i podigli decu. Kako je u ovoj zoni život težak, ni žena ni muškarac ne mogu da odgajaju decu ukoliko su sami, tako da je za njih brak potreba (mentalitet zone preživljavanja). Međutim, odnos prema braku se menja kada se ljudi obogate ili kada veruju da imaju pravo da žive onako kako su videli u filmovima ili čitali u romanima (mentalitet kvalitetnog života).

– Da bi brak bio dobar, ljudi bi trebalo da budu spremni da se emotivno vežu za partnera i da žele da imaju decu. Osnovna prednost braka je što bi on kao društvena institucija trebalo da donese izvesnu sigurnost. Ali, ako supružnici nisu zadovoljni, ili ako je samo jedno od njih nezadovoljno, taj brak će imati „ugrađenu nestabilnost“ koja može da dovede do razvoda. I zato, brak može da bude izvor najveće sreće, ali i pravi pakao.

– Sve je više mladih koji ne veruju u ozbiljne veze, koji uprkos tome što su prevalili tridesetu neće da odrastu, koji hoće da uživaju, da ih neko voli i mazi, izdržava i slično. Kada razmažena deca odrastu, očekuju da će ih partner maziti isto kao i roditelji. Mnogo je i onih koji ne veruju u ljubav, pa grade karijere, jer veruju da je to nešto što zavisi samo od njih, dok je ozbiljna veza povezana sa rizikom da se bude prevaren, ostavljen.

– Dakle, trend propadanja braka će se nastaviti. Jedini izlaz je da pronađemo način da bolje biramo partnere, spojimo srce i mozak i izbacimo romantične predstave iz naših glava.

– Ako su temeljne razlike velike, parovi pokušavaju da jedno drugo nateraju da promene ponašanje, kako bi partnera „ugurali“ u svoju predstavu zajednice. Tada počinju svađe, brak postaje nestabilan, dolaze krize, što može da dovede do razvoda, prevara i sličnih stvari.

– Kada ljudi unapred znaju da imaju šanse da se razvedu, tada i ne žele da se venčaju. Na taj način veza postaje jedno konstantno „zabavljanje“, a ne pravo emocionalno vezivanje. Zahtev da se uživa sa partnerom je teško ostvariti tokom godina, tako da veza ili brak postaju nestabilni – kaže dr Milivojević za Novosti.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *