Početna Magazin Godine Svet Cirih, istorija revolucionarnih ideja

Cirih, istorija revolucionarnih ideja

Cirih, istorija revolucionarnih ideja

Još 1218. godine, Cirihu je garantovana privilegija da bude pod direktnom kraljevskom kontrolom, čime je izbegao, za feudalno vreme uobičajenu, vlast vojvoda i grofova.

Republička vlast u gradu uspostavljena je nakon pobune pod Rudolfom Brunom 1336, a 1351. godine, Cirih stupa u savez sa Švajcarskom konfederacijom.

Postaje centar tzv. švajcarske reformacije koja će dati poseban pečat švajcarskom razvoju i uticati značajno kako na verske, tako i na ekonomske i političke odnose u ovom delu Evrope.

Švajcarska reformacija, koju je 1523. godine poveo Ulrih Cvingli, dovela je do sekularizacije čuvenih i izuzetno bogatih manastira u ovoj zemlji. Kaluđeri i kaluđerice su bili prisiljeni da se vrate sekularnom načinu života, a imovina crkve je konfiskovana od strane države, što je doprinelo bogatstvu i moći ovog grada.

Cirih će odigrati i ključnu ulogu u liberalnim naporima tokom XIX veka kojima se nastojalo da se utvrde građanske slobode, moderna demokratija i nacionalni standardi (federalni zakoni, zajednički merni sistem, napuštanje naplatnih stanica između mesta). On je u to vreme i jedan od gradova-pionira rane industrijalizacije.

Tokom burnog XX veka, Švajcarska, pa sa njom i Cirih, uspela je da zadrži neutralnost u ratovima u kojima su učestvovale sve druge države Evrope.