Cirih, istorija revolucionarnih ideja

Cirih, istorija revolucionarnih ideja

Još 1218. godine, Cirihu je garantovana privilegija da bude pod direktnom kraljevskom kontrolom, čime je izbegao, za feudalno vreme uobičajenu, vlast vojvoda i grofova.

Republička vlast u gradu uspostavljena je nakon pobune pod Rudolfom Brunom 1336, a 1351. godine, Cirih stupa u savez sa Švajcarskom konfederacijom.

Postaje centar tzv. švajcarske reformacije koja će dati poseban pečat švajcarskom razvoju i uticati značajno kako na verske, tako i na ekonomske i političke odnose u ovom delu Evrope.

Švajcarska reformacija, koju je 1523. godine poveo Ulrih Cvingli, dovela je do sekularizacije čuvenih i izuzetno bogatih manastira u ovoj zemlji. Kaluđeri i kaluđerice su bili prisiljeni da se vrate sekularnom načinu života, a imovina crkve je konfiskovana od strane države, što je doprinelo bogatstvu i moći ovog grada.

Cirih će odigrati i ključnu ulogu u liberalnim naporima tokom XIX veka kojima se nastojalo da se utvrde građanske slobode, moderna demokratija i nacionalni standardi (federalni zakoni, zajednički merni sistem, napuštanje naplatnih stanica između mesta). On je u to vreme i jedan od gradova-pionira rane industrijalizacije.

Tokom burnog XX veka, Švajcarska, pa sa njom i Cirih, uspela je da zadrži neutralnost u ratovima u kojima su učestvovale sve druge države Evrope.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *