Cene goriva među najvećim u regionu

Cena goriva u Srbiji je među najvećim u regionu. Razlog tome su veliki državni nameti. Uz sve to, očekuje se i poskupljenje.

Razlog što su cene goriva među najvećim jesu državni nameti koji čine 52,3 odsto maloprodajne cene benzina i 51,3 odsto cene dizela.

Na svaki litar bezolovnog benzina od 95 oktana koji košta 170 dinara, naftnim kompanijama ide 81,07 dinara, a državi 88,92 dinara. Od toga, akciza iznosi 57,84 dinara, PDV 28,33 dinara, naknada za obavezne rezerve 2,6 dinara i naknada za unapređenje energetske efikasnosti 15 para.

Evrodizel je dostigao cenu od 179 dinara. Raspodela nameta je slična i za ovo gorivo. U Srbiji su, u poređenju sa zemljama u regionum ubedljivo najveće akcize na evrodizel – 0,49 evrocenti po litru.

Dažbine na gorivo vremenom su postale značajna stavka u budžetu. Naime, 2021. godine samo akcize, ne računajući PDV i druge takse, donele su 182 milijarde dinara u državnu kasu, iako je originalnim budžetom bilo predviđeno 170 milijardi.

Moguće poskupljenje goriva

Po zakonu o akcizama, sledi usklađivanje sa cenama na malo. Ono se obično dešava u februaru, ali nema pravila. Ako bi se cene povećale za 7,9 odsto i kada se na to povećanje primeni i PDV, to bi značilo poskupljenje goriva od oko 5,5 dinara po litru.

Trenutno je benzin u Srbiji među skupljima u regionu. Cena goriva u Srbiji niža je samo u odnosu na cene u Hrvatskoj i Grčkoj. U Hrvatskoj je litar 1,51 evro, a u Grčkoj 1,795 evra. Kada je u pitanju evrodizel, cena je veća samo u Grčkoj. Litar evrodizela je u Srbiji skuplji za 42 dinara nego u Severnoj Makedoniji ili 35 dinara nego u BiH.

Budući da cene energije pumpaju inflaciju u svetu, Hrvatska je oktobra 2021. godine kao jednu od mera uvela zamrzavanje cene goriva na mesec dana.

Svako poskupljenje dizela brzo se prenosi na krajnje potrošače, objašnjava se u članku Danasa. Ono se, naime, prenosi kroz rast cena transporta ili proizvodnje u poljoprivredi.

Goran Radosavljević, ekonomista objasnio je u razgovoru za Danas da Zakon o akcizama pruža mogućnost da država smanji akcizu u vanrednim situacijama. Srbija to, međutim, ne čini. On razlog vidi u tome što bi „smanjenje dažbina zbog ogromnih deficita i deljenja para iz helikoptera samo učinili taj deficit većim. Onda bi s jedne strane smanjili akcizu, a s druge morali još da se zadužujemo, tako da je država u pat poziciji.“

Izvor: Danas
FotografijaS. Hermann & F. Richter za Pixabay