U Carigradu, u vizantijsko doba, između crkvi Sveta (Aja) Sofija i Sveta (Aja) Irina nalazila se prva carigradska bolnica koja je do XIII veka bila najveća na svetu.
Ostaci ove velike građevine koja je imala dvorište sa kolonadom iskopani su južno od Aja Irine posle II svetskog rata.
Aja Irina je bila prva crkva sagrađena u ovom gradu koji će postati prestonica istočnog hrišćanskog sveta. Ona je, zajedno sa Aja Sofijom, izgorela u velikoj buni Nika 532. godine za vreme cara Justinijana.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Legenda kaže da je Justinijan, uz rekonstrukciju crkvi, na molbu jednog lekara, rešio da sagradi i bolnicu između njih. Lekar je bio Sveti Sampson Stranoprimac o kome, sem žitija, ne postoje izvori.
Po predanju, Sv. Sampson je u Rimu stekao znanje i zvanje lekara, ali je rešio da se posveti nezi siromašnih. Nastanio se u Carigradu gde je za njegove isceliteljske sposobnosti i dela milosrđa čuo i carigradski patrijarh koji ga je rukopoložio za sveštenika.
Kada se car Justinijan razboleo, upravo ga je Sv. Sampson izlečio. Nije hteo da primi zlato od cara, već ga je zamolio da mu napravi „dom za uboge“. Sampson je nedugo nakon izgradnje bolnice umro, te ona postaje vlasništvo Carigradske patrijaršije, a nastaviće da je vode sveštenici crkvi između kojih se nalazila.
Sve do XIII veka bila je najveća bolnica na svetu. Postojala je do 1445. godine kada je uništena u požaru.