Borislav Pekić bio je književnik, mislilac, svojevrsni društveni aktivista. Rođen je 1930. godine u porodici visokog državnog službenika, nakon II svetskog rata postao je član ilegalnog Saveza demokratske omladine Jugoslavije i kao njen član osuđen 1949. godine.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Pošto je 1953. godine izašao iz zatvora, studira i osniva porodicu i počinje da piše. Ne uklapa se u novo socijalističko društvo, te mu je i pasoš oduziman.
Emigriraće u London 1971. godine. Njegova dela jedno vreme nisu štampana u Jugoslaviji. Kada se vratio, bio je jedan od trinaest intelektualaca koji će obnoviti rad Demokratske stranke. Učestvovao je i na prvim izborima kao njen kandidat i na prvom opozicionom protestu. Pred smrt će sa delom intelektualaca napustiti stranku. Umro je 2. jula 1992. godine.
Njegov život je neprekidna tiha borba sa vlašću. Ali ono po čemu je on veličina koju ćemo pamtiti dok nas bude jeste njegovo književno delo. Od „Vremena čuda“, „Odbrane i poslednjih dana“, „Zlatnog runa“, „Besnila“, „Godina koje su pojeli skakavci“, „Novog Jerusalima“… zadužio nas je. Erudita za koga se kaže da je bio skeptičan po pitanju razvoja čovečanstva, mora da je ipak nosio neku nadu u sebi kada je ovakvo delo ostavio ljudima.
Fotografija sa sajta konkursiregiona.net