U 2014. godini Nacionalna služba za zapošljavanje izbrisala je sa svoje evidencije 793 osobe koje su preminule, što će reći da prosečno svakoga dana umre dve osobe koje čekaju na posao.
Sličan trend je beležen i prethodnih godina, kada je sa biroa zbog smrti brisano po oko 500 muškaraca i 200 žena.
Podaci iz Čačka mogu da posluže kao objašnjenje, piše Blic:
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
U Čačku je na evidenciji i 138 nezaposlenih koji posao traže duže od deset godina, a sad imaju između 60 i 64 godine.
– Mladi teško dolaze do posla, a kamoli oni stariji. Privreda je toliko slaba, da potrebe za novim ljudima nema. Oni koji i zapošljavaju pre će da prime nekog mlađeg, čilijeg – kaže eEonomista Ljubomir Madžar.
Iskustva pokazuju da pojedinci posao na birou čekaju i po više od 15 godina, a statistika da žene u dobijanju posla imaju manje sreće.
Žene u proseku traže posao 52,2 meseca (preko 4 godine), a muškarci 41,5 meseci (tri i po godine).
Statistika pokazuje i da će stomatolog u Srbiji teže naći zaposlenje nego ekonomista, pravnik ili inženjer metalurgije.
Doktor stomatologije na posao čeka dve godine i dva meseca. Na birou ne prolaze bolje ni doktori medicine i nastavnici, a za takva zvanja studira se četiri do šest godina.
Od 2009. godine traži posao lekara
J. D. iz Beograda je diplomirala 2009. Za posao doktora medicine konkurisala je čak 15 puta u Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti u Kovinu, po jednom u KBC „Zvezdara“ i „Zemun“. Preko konkursa se prijavljivala za radno mesto u bolnici u Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Golupcu.
Laborant na građevini
Dragan Kitanović (40) iz Niša na evidenciji NSZ je od maja 1995, odmah nakon završetka Tehničke škole „Ratko Pavlović“. Prvi posao dobio je u EI Niš posle skoro pet godina, radio tri godine, pa se ponovo vratio na biro.
– Ja sam laborant, ali sam konobarisao po niškim kafanama i bio u radnom odnosu od 2004. do 2007. i nakon toga opet na evidenciju – kaže Kitanović.
Navodi da su ga sa biroa zvali nekoliko puta, ali kad god bi otišao na razgovor uvek bi ga vraćali, jer „već neko radi“. Njegova supruga je u radnom odnosu, pa se on okrenuo građevini, sezonski.
– Otkako sam prestao da konobarišem, nisam mogao da nađem stalni posao. U septembru 2014. zaposlio sam se na dva meseca, pa opet bez posla. Na birou sam duže 15 godina – kaže Kitanović.
Na birou 15 godina a nikada nije dobio ponudu
Kraljevčanin Rade Nikolić (59) od 2.000 godine je na evidenciji NSZ, a nikada nije dobio ponudu za posao. Prošle godine je digao ruke od svega i izbrisan je sa evidencije. On je ekonomski tehničar, od 1979. je radio u Jugobanci, dok 2000. nije ostao bez posla zajedno sa ostalim zaposlenima.
– NSZ samo vodi evidenciji nezaposlenih. Ne znam nikoga u mom okruženju kome su oni pomogli – kaže Nikolić.
Priseća se trenutka kada se prvi put prijavio u NSZ i kada su mu rekli da će biti pozvan na razgovor za posao. To se nikad nije dogodilo. Svih ovih godina hleb je zarađivao tako što je držao časove engleskog, vozio taksi ili popravljao veš-mašine. Poslednjih godina zarađuje tako što pravi sajtove. U tom poslu je samouk.
Izvor: Blic