Otvoreni brak, prevara i frojdovska dečja ljubomora u nama

Otvoreni brak, prevara i frojdovska dečja ljubomora u nama

Većina ljudi, čak i oni koji misle da bi možda voleli da budu u „otvorenom braku“, zapravo je previše nesigurna i ljubomorna da bi takva veza mogla da im uspe, zaključuje psihoterapeut i profesor na univerzitetu Adelfi, Lovrens Džozefs.

On piše da ga potencijalni pacijenti često nalaze putem pretrage interneta gde vide da se, između ostalog, bavi neverstvom u braku i vezama.

Jedna od njih bila je i Sintija, u svojim 40. godinama, udata za uspešnog programera, sa kojim je imala dvoje dece u osnovnoj školi.

Oboje su bili zaposleni a slobodno vreme provodili su podižući decu, pa su u poslednje vreme retko pričali nasamo. Pored toga, Sintija kaže kako im seksualni život nikada nije bio previše zanimljiv, da je nekad smatrala i da ne joj to nije važno, kao i to da je muž zaista posvećen njoj i deci.

Rekla i je i kako nikada nije mogla sebe da zamisli kao osobu koja se upušta u ljubavne afere sve dok nije srela Nila, kolegu iz firme, koji je takođe u braku i roditelj mlade dece. Zajedničke pauze na poslu prerasle su u aferu, a Sintija je tvrdila da nikad nije imala bolji seks u životu.

Ipak, ni jedno ni drugo nisu želeli da napuste svoje porodice. Oboje su se osećali voljeno od strane svojih supružnika, čak i ako nisu više bili zaljubljeni u njih. I tako je tajna veza trajala sve dok jednog jutra, Nil nije doživeo srčani udar na trčanju i – preminuo.

Sintija nije smela da pokaže previše osećanja ovim povodom kako bi njihova veza ostala tajna. Meseci su prošli, nije imala sa kim da podeli tugu o smrti „ljubavi svog života“, i zato se obratila psihoterapeutu.

– Moj posao se činio jasnim: da pomognem Sintiji da prebrodi tugu koju nije mogla da podeli ni sa kim. Ali, kako je terapija tekla tako mi se pokojni Nil sve manje sviđao. Iz njene priče zaključio sam da je bio kompulsivni ženskaroš, neosetljiv na njenu unutrašnju krivicu i konfuziju. Pričao joj je o tome kako je neverstvo lek za dosadu u braku, kako svi lažu u braku, i da je ta laž ključ bračne sreće – piše Džozefs.

Sigmund Frojd je tvrdio da ljudi često dele ljubav i požudu. Nije neobično da osećamo snažnu fizičku privlačnost prema nekome koga ne možemo da zavolimo, ili da imamo pravu ljubavnu vezu sa nekim sa kim je seks dosadan.

Novija empirijska istraživanja pokazuju da osobe koje pokazuju viši nivo narcisoidnosti, kao što je Nil, imaju problem da povežu požudu i ljubav u istoj vezi. Slično je i za osobe poput Sintije, koje imaju potrebu da povežu ova dva tipa osećanja pa joj je zato i potrebno da se distancira od svog supruga kako bi se pomirila sa sobom.

– U tradicionalnom frojdovskom pristupu psihoterapiji zadržao bih svoje loše mišljenje o Nilu za sebe. Ali noviji prisup, koji i sam sprovodim, jeste da se izrazi mišljenje što stvara iskreniju i autentičniju vezu između terapeuta i pacijenta – piše Džozefs.

Sintiji se naravno nije svidelo Džozefsovo mišljenje. Ona je optuživala Nilovu ženu „kučku“, koja je bila odgovorna za njegovo „ropstvo“ u tom braku. Na Džozefsovo pitanje da je možda ona postala „kučka“ ne bi li očuvala porodicu uprkos Nilovom raskalašnom životu, Sintija je zastala.

Posle nekoliko trenutaka, pobledela je. Shvatila je da njen muž, puput Nilove žene, verovatno zna da ga ona vara. Zatim se setila da joj je čak nedavno rekao da bi razumeo da ga vara s obzirom na to koliko im je dosadan seksualni život.

Tog trena Sintija je shvatila koliko je njen muž posvećen i osećajan prema njoj, te je umesto optužbi, suptilno pokazao da zna da ona ima aferu, pokazavši razumevanje okolnosti koje su do nje dovele, i čekajući da ona načini sledeći korak.

Rešila je da pozove muža kod drugog terapeuta koji je radio sa parovima kako bi unapredila njihov seksualni život – i on je prihvatio. Tako je njena terapija nastavila u potpuno drugom smeru.

. . .

Šta da radimo kada se „najbolji seks koji imamo u životu“ dešava van braka, ali i dalje želimo emotivnu sigurnost i dugoročnu vezu sa nekim kog volimo i verujemo mu?

– Tokom godina, radio sam sa nekoliko parova koji su bili sposobni za uspešnu „otvorenu vezu“, ali, većina ljudi koji misle da su sposobni da dele partnera, previše su nesigurni i ljubomorni za tako nešto – piše Džozefs:

Na primer, jedan njegov pacijent, posvećeni monogamista u dugom braku, bio je šokiran kad je otkrio da su njegovi roditelji svingeri. Nije voleo uopšte da razmišlja o seksualnom životu svojih roditelja, pa je ovo bilo zaista mnogo za njega.

Frojd je tvrdio da su deca emotivno posesivna i ljubomorna stvorenja koja ne vole da njihovi roditelji dele osećanja sa bilo kim drugim.

– Izgleda da većina nas nije sposobna da prevaziđe ovu dečiju posesivnost i kada je reč o bračnom partneru. U najboljem slučaju, uspevamo da se suzdržimo od stvari koje bi ih učinile ljubomornim i nesigurnim, uprkos našem iskušenju, a kada oni nama čine tako nešto, pokušavamo da se suzdržimo od ljubomore, uprkos bolu – zaključuje Džozefs za Njujork Tajms.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *