Ako bi starenje bilo zaustavljeno danas, društveni, kulturni i ekonomski problemi bili bi opterećeni brojnim rizicima, a prosečan životni vek bio bi, pretpostavimo, 1.000 godina.
U duhu „razmišljanja van kutije“, u nastavcima delimo sa vama priču Dick Pelletier-a iz Instituta za etiku i nove tehnologije.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
- Ceo serijal – Živeti večno: Rođeni u 21, doživeće 31. vek?
Ukoliko su tačna predviđanja kruga mislilaca kao što su Aubrey de Grey, Robert Freitas i Ray Kurzweil (u nastavku serijala više o njima), da će nauka jednog dana eliminisati bolesti i starenje, onda ima smisla da razmotrimo posledice koje bi društvo koje ne stari donelo na naš svet.
Na primer, ako bi starenje bilo zaustavljeno danas, društveni, kulturni i ekonomski problemi bili bi opterećeni brojnim rizicima. Pretpostavimo da bi, bez starenja, prosečan životni vek bio 1.000 godina.
Kako biste tretirali loše ljude koji sede u zatvorima? 20-godišnja kazna imala bi malo smisla za nekoga ko očekuje da će živeti 1.000 godina. A šta tek reći za doživotne robije, da li bi država mogla da priušti da pruža stan i hranu zatvorenicima tokom celog milenijuma?
Neki kažu da istraživanja u neurologiji mogu ponuditi rešenja, kao što je modifikovanje neuronske aktivnosti kriminalaca u cilju izmene njihovog ponašanja. Da li će raditi? „Pomno pratite“ – piše Pelletier.