Zapadni svet radiće do smrti

Bez obzira na to što je Evropa godinama išla ka većoj zaštiti socijalnih prava, a Amerika ka većem standardu, i jedni i drugi sada se suočavaju sa potrebom produženja radnog staža

Kad je ekonomska politika u pitanju, zemlje EU i SAD imaju prilično različito polazište. Međutim, čini se da sada zaposleni sa obe strane Atlantika idu u istom pravcu – ka što dužem radnom stažu.

Zapadnoevropske zemlje i SAD počele su da se kreću u različitim pravcima tokom 80-tih godina XX veka. Dok su Zapadnoevropljani rešili da učvrste sisteme socijalne zaštite koji su već u to vreme bili na visokom nivou,

Amerikanci su u vreme administracije Ronalda Regana, počeli sa svojevrsnim razgrađivanjem sopstvenog sistema socijalne zaštite sa ciljem da njihova ekonomija postane konkurentnija. I jedni i drugi su postigli svoj cilj.

Danas, prema podacima OECD-a, prosečno američko domaćinstvo ima za 34% veće prihode u odnosu na francusko. Ali Francuzi rade manje – od 2000. godine, radna nedelja u Francuskoj ima 35 sati.

Treba napomenuti da Francuska ima najkraću radnu nedelju u EU, ali je svejedno, širom zapadnoevropskog sveta, uvreženo mišljenje da je važnije naći balans između posla i privatnog života, nego uživati veće prihode.

I Nemci, koje mi doživljavamo kao izuzetno posvećene poslu, cene svoju slobodnu nedelju i čak je zakonski više štite od Francuza.

Bez obzira na ove razlike, i Amerikanci i Evropljani sada se suočavaju sa produženjem godina radnog staža.

U Francuskoj je krajem 2013. godine izdat dekret prema kome zaposleni koji su rođeni 1957. godine moraju imati uplaćenih 166 tromesečja doprinosa tj. 41,5 godina, da bi mogli da dobiju punu penziju bez umanjenja. Plan je da se ova granica do 2035. pomeri na 43 godine.

U Americi, 37% zaposlenih pripadnika srednje klase veruje da će raditi sve dok se ne razbole ili ne umru. Da će do penzije stići kada napune 80, veruje 34%. Mnogi se oslanjaju samo na penzioni sistem jer nisu u mogućnosti da uštede ništa za stare dane.

Iz današnje perspektive, deluje da će Evropljani morati da se pomire sa gubitkom dela dugo sticanih socijalnih prava i povlastica, a da će Amerikanci morati da se zadovolje nižim standardom. I jedni i drugi radiće mnogo duže nego generacije pre njih...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *