Tvrdi se da plasirani PR sadržaj čini između 60 i 70% sadržaja u medijima. Koliko su informacije koje u medije plasiraju glasnogovornici kompanija ili stranaka zapravo istinite i značajne za javnost i javno mnjenje?
Politika je početkom februara 2014. godine pokrenula veoma značajnu temu koja nije dovoljno analizirana ni na globalnom niovu a tiče se uticaja na medijski sadržaj i odnosa PR službi (pi-ar; public relations – odnosi sa javnošću) i suštinskog novinarstva.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Često se tvrdi da plasirani PR sadržaj čini između 60 i 70% sadržaja u medijima. Zato ključno pitanje jeste: koliko su informacije koje u medije plasiraju glasnogovornici kompanija ili stranaka zapravo istinite i značajne za javnost i javno mnjenje?
Na primer, kompanijski PR (osoba zaposlena u kompaniji ili agencija angažovana za ovu svrhu) medijima dostavi vest da je ta kompanija zaposlila novih 50 radnika, i sada ih ima 300. U uslovima ovakve privrede u Srbiji to je nekome značajna vest (ukazuje nezaposlenima gde mogu da se raspitaju za posao).
Međutim, za društvo bi trebalo da zna i koliko iznose subvencije koje ta kompanija dobija iz od države (besplatan plac, olakšice i direktne subvencije za svako radno mesto, itd). PR ovo neće saopštiti javnosti, često neće ni mediji ucenjeni prihodima od oglasa, i mi saznajemo samo jednu stranu medalje.
Tema je složena, ima mnogo uglova, i zato preporučujemo za čitanje:
- Novinarstvo u službi PR-a i marketinga, Dr Veselin Kljajić (PDF, sajt Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu)
- PR: Od učtivog dosađivanja do agresivnog nastupa, Politika, A. Bojović, D. Bukvić
- PR: Brendiraj me nežno, Politika, А. Аpostolovski, B. Baković
- Spinovanje i odnosi sa javnošću (serijal izabranih tekstova), EJO
- Velika Britanija: Daju li političari i mediji realnu sliku društva? Penzin