Strateška rezolucija 7. kongresa FERPA, Budimpešta, septembar 2015.

Strateška rezolucija 7. kongresa FERPA, Budimpešta, septembar 2015.

Evropska federacija penzionera i starijih osoba (FERPA), na svom 7. kongresu u Budimpešti, donela je stratešku rezoluciju. Na tom istom kogresu, Udruženje sindikata penzionera Srbije (USPS) postalo je član ove organizacije, te je ova rezolucija i za njega obavezujuća. Donosimo prevod ovog dokumenta. Napominjemo da prevod nije autorizovan.

Fotografija SPI CGIL

1. Bolja Evropa za penzionere i starije osobe

1.1. Kriza čiji štetni uticaj ne prestaje

1. Od poslednjeg Kongresa koji je održan u Veneciji aprila 2011. godine, situacija u Evropskoj uniji nije se popravila za građanke i građane i, naročito, za penzionerke i penzionere.

2. Evropa današnjice je Evropa podela. Pod plaštom slobodne konkurencije i slobodnog prometa, ona se igra između privreda evro zone.

3. Sto miliona Evropljanki i Evropljana pati usled siromaštva i loših uslova života.

4. Pod uticajem krize, koja i dalje štetno utiče na žene i muškarce Evrope, vlade sprovode mere štednje, zanemarujući sve izraženije potrebe svog stanovništva (članica) – pre svega onih koji su pogođeni krizom – da bi zadovoljili prohteve finansijskih tržišta.

5. Sa druge strane, čuju se mnogobrojni glasovi da se otkažu značajni troškovi za socijalnu zaštitu i pri tom se izbegava da se naglasi da se radi ne samo o opravdanim troškovima, već i o neophodnim dugoročnim socijalnim investicijama koje su omogućile da u Evropi – u odnosu na druge delove sveta, žene i muškarci žive bolje i duže.

6. Zaboravljajući takođe da penzioneri i starije osobe daju više nego dragoceni doprinos društvenom, građanskom, kulturnom i ekonomskom životu!

7. Hitno treba preispitati izbor ekonomske politike kako bi se doprinelo razvoju aktivnog starenja i uloge starijih u društvu, putem kulturnih i političkih promena koje će dovesti do prepoznavanja mogućnosti da se dugovečnost suprotstavi ekonomskim i društvenim izazovima.

1.2. Sprovođenje mera štednje sa dramatičnim društvenim i zdravstvenim posledicama

8. Najozbiljnija društvena činjenica, koja je iznikla sa krizom i koja je naglašena merama štednje, jeste nezaposlenost mladih, ali i starijih radnika i njihove teškoće da se vrate u radni odnos. Usled pomeranja zakonske starosne granice za odlazak u penziju, oni rizikuju da ostanu bez plate i bez prihoda sve do doba za odlazak u penziju

9. Ali takođe, širom Evrope, socijalna davanja su pretrpela smanjenja. Smanjen je broj mesta u obdaništima (Grčka, Portugalija, Češka, italija, Poljska), povećani su troškovi porodičnog staranja (Holandija, Ujedinjeno kraljevstvo, Poljska), zatvaraju se bolnice i porodilišta (Grčka, Portugal, Rumunija, Francuska, Poljska…).

10. Politike štednje imaju podjednako negativan uticaj:

→ na zdravstvenu politiku:
11. Smanjivanje troškova za lekove, povećavanje bolničkih participacija, smanjivanje broja kreveta i zdravstvenog osoblja i negovatelja; zaista dramatično u nekim slučajevima, ima za posledicu da je procenat osoba kojima je potrebna nega – naročito među najstarijima – koji nemaju pristupa nezi, u značajnoj meri porastao.
12. Starije osobe sve više (naročito one koje zavise od minimalnih prihoda ili one čiji su prihodi nagriženi usled odustva odgovarajućeg indeksiranja) nemaju više sredstava da plate odgovarajuću preventivnu i primarnu zdravstvenu negu, što ima direktne posledice na starenje u dobrom zdravlju. Na primer, realno ukidanje prava na besplatne lekove ili na naknadu za lekove znači da su starije osobe koje pate od hronične bolesti prinuđene da se odreknu osnovnog lečenja ili skupih lekova, ili da se okrenu dobrovoljnim programima besplatnih lekova koje nude dobrotvorne ili humanitarne organizacije. Ovo uništava napredak koji je ostvaren prethodnih 30 godina u garantovanju svim grupama stanovništva prava na pristup zdravstvenoj nezi i kvalitetnom lečenju.

→na penzije:
13. Na njih su direktno uticale mere budžetske štednje. Te mere su se odrazile na penzije njihovim zamrzavanjem, čak i njihovim smanjivanjem u nekim slučajevima i smanjivanjem socijalnih davanja, što je praćeno porastom cena zdravstvene brige, javnog prevoza, gasa, struje i prehrambenih namirnica. To je dovelo do pogoršanja uslova života starijih osoba sa niskim prihodima, pre svega u izolovanim ruralnim oblastima.
14. Porast siromaštva i smanjivanje pomoći koje odobrava država pojačavaju osećaj društvene marginalizacije, koji se preslikava na društvenu koheziju u celini. Smanjivanje državne „predostrožnosti“ u kombinaciji sa povećanjem nejednakosti stvara društvene tenzije.
15. Kriza i reforme, u većini zemalja Evrope, uticale su na visinu penzija i istakle su rizik od siromaštva kod starijih osoba, naročito kod žena. Zapravo, povećanje perioda nezaposlenosti ili privremeno smanjivanje prihoda odraziće se na buduće naknade, pošto one zavise od doprinosa koji se uplaćuju tokom celog radnog veka, naročito kada su u pitanju žene pošto su uvek one te koje imaju najnesigurnije, najslabije plaćene poslove za koje su potrebne najniže kvalifikacije.

1.3. Neizostavno nova Komisija, ali za koje promene i sa kakvom drugačijom politikom?

16. Predsednik (Evropske komisije) Junker najavio je investicioni program od 315 milijardi evra. Kao što je navela Evropska konfederacija sindikata (EKS), „investicioni plan neće biti dovoljan ali to je početak“. Istovremeno, EKS je zabrinuta zato što će biti teško stvoriti 315 milijardi evra investicija sa svega 21 milijardom evra javnih sredstava (uglavnom u obliku garancija). I kakav je realan uticaj na ekonomiju, koje će ovih 315 milijardi za tri godine, odnosno 105 milijardi godišnje imati – dok je godišnji investicioni deficit od početka krize procenjen na najmanje 280 milijardi? FERPA podržava predlog EKS za stvaranje investicionog plana od 2 % BDP-a, odnosno 250 milijardi evra godišnje na period od 10 godina.

17. Drugi problem leži u činjenici da u aktuelnoj evropskoj ekonomskoj upravi, akcenat ostaje, sa jedne strane, na budžetskoj ravnoteži, što će reći na smanjivanju javnog deficita i duga javnog sektora, a sa druge strane, na konkurentnosti cena proizvodnje što se preslikava na stvaranje međusobne konkurencije i smanjenje broja radnih mesta i plata. Tako, dok su ciljevi ekonomskog preporoda zapravo izrazito favorizirana industrijska politika, trajni rast, napredak i najbolja, dobro plaćena radna mesta i najbolja društvena kohezija, ostaju dakle, u praksi, gurnuti u drugi plan.
18. Za FERPA-u, treba tražiti evopske odgovore koji vode računa o opasnostima u koje nas guraju mere štednje: porast nejednakosti, strukturna nezaposlenost, porast populizma, ljudske patnje. Drugim rečima, trebalo bi socijalnu dimenziju staviti u središte evropske ekonomske uprave.

2. FERPA ojačana i efikasna sindikalna organizacija uprkos teškom kontekstu

2.1. Neprestana aktivnost u službi penzionera i starijih osoba

19. Upravo u tom teškom kontekstu, FERPA, ponosna i snažna tokom svoje 22 godine postojanja, nastavila je svoje delovanje u službi penzionerki i penzionera i starijih osoba u okrilju Evropske unije i, pre svega, svojih filijala.

20. Tokom poslednjih godina, FERPA je potvrdila svoje zvanje sindikalne organizacije, a ne udruženja koje okuplja osobe u penziji. Zato se uključila u sve protestne akcije i pokrete koji su pokrenuti na nivou EKS, kao i na različitim nacionalnim nivoima.

21. Razvila je sopstvene protestne akcije kao, na primer, one koje se tiču siromaštva ili nezavisnosti starijih osoba. Ona je nastavila sa svojim radom na promovisanju ravnopravnosti polova i boljeg poznavanja položaja evropskih žena u penziji. Taj položaj direktno proističe iz uslova života i rada tokom perioda radne aktivnosti. Njen Komitet žena je započeo saradnju sa Komitetom žena EKS.

2.2. U vezi sa EKS

22. Iako još uvek nije dobila puno priznanje u okviru EKS, pre svega pravo glasa u okviru njenih organa – pravo koje treba da osvoji, ona je pojačala svoje prisustvo u okviru te organizacije aktivno učestvujući u njenim telima, uključujući i njenu grupu za socijalnu zaštitu. Godine 2012, FERPA je suorganizovala, uz učešće jedne važne delegacije svojih članova, Međugeneracijski seminar u Larnaki na Kipru, pod sloganom „Aktivno starenje i međugeneracijska solidarnost“ sa ciljem da obezbedi kontinuitet između politika koje se sprovode u pravcu mladih, radno aktivnih osoba i penzionera. Takođe, u drugom polugodištu 2014. godine, FERPA i njene organizacije su uložile mnogo i u velikoj meri se uključile u decentralizovane seminare suorganizovane sa EKS, Evropskom federacijom javnih usluga i GMO Solidar, na temu brige o starim ljudima „Who cares?“

23. FERPA će pokrenuti novu inicijativu kako bi stekla priznanje filijala EKS kao u potpunosti Evropska sindikalna organizacija i naročito za dobijanje, u okviru organa EKS, prava glasa.

2.3. Povećati priznavanje od strane Evropske komisije i parlamenta

24. Kada je u pitanju Evropska komisija, realizovani posao, naročito u okviru Evropske građanske inicijative, omogućava ojačavanje našeg prisustva i naših kontakata, već bliskih, naročito u okviru DG „Zaposlenje i socijalna pitanja“ i čini da nas prepoznaju kao verodostojne sagovornike u oblasti brige o starijim osobama, čak iako sudbina naše prve Građanske Inicijative nije bila na nivou naših očekivanja.

25. Odnos sa Evropskim parlamentom se takođe učvrstio. Uspeh FERPA-e kada ih je, za Konferenciju organizovanu sa evropskim socijal-demokratskim parlamentarcima, maja 2013. godine, veoma impresionirala svojom sposobnošću da mobiliše stotine osoba iz cele Evrope.

2.4. U takvim teškim okolnostima FERPA se suočava sa izazovima

26. Uprkos teškim okolnostima, FERPA je tokom ove četiri godine nastavila da se bori i nameće kao sagovornik kako bi poboljšala život osoba u penziji i starijih osoba, u okviru unutar- i među-generacijske solidarnosti. Ta bitka za te ciljeve obeležava naš angažman u budućem mandatu, čak iako su izazovi koji nas čekaju značajni.

27. Pre svega, i kako su pokazali rezultati poslednjih izbora za Evropski parlament, radi se o savladavanju evroskepticizma koji uzima maha. Među našim građankama i građanima, postoji „razočaranje“ Evropom. Ako bude postojala još deceniju, sa širenjem, moglo bi se sanjati o „više Evrope“, danas postoji rizik da se kaže „manje Evrope“.

28. FERPA i njene organizacije žele Evropu koja okuplja, koja ujedinjuje. Žele Evropu koja uči svoje građane da se bolje upoznaju i da žive zajedno; Evropu solidarnosti za sva životna doba i za sve kategorije. One moraju da se suoče sa tim izazovom i da se bore, zajedno uz EKS, za razvijanje uslova i načina za dobijanje evropske bitke, intervenišući i mobilišući se u realnim okolnostima naših zahteva da omoguće da sve građanke i svi građani mogu da žive dostojanstveno, naročito starije osobe i penzioneri, u Evropskoj uniji zasnovanoj na toleranciji i koja postavlja „društveno“ u središte svojih prioriteta.

3. Zahtevi FERPA-e da se ponovo da prioritet socijalnoj dimenziji u evropskoj izgradnji

3.1. Osnovni prioritet za FERPA-u jeste da se aktivira u unutar- i među-generacijskoj saradnji

29. Budućnost sistema socijalne zaštite, kvalitet penzijskih i zdravstvenih sistema tesno su povezani sa ekonomskom situacijom unutar EU. Zato je FERPA podržala zahteve EKS za „novim evropskim elanom“, što podrazumeva, na primer:
• investicije od 2% BDP-a
• kraj monopola finansijskih tržišta koji odlučuju koje će države članice imati pristup finansiranju i pod kojim uslovima

30. Boriti se uz sindikalne organizacije zaposlenih za bolja radna mesta i za njihov veći broj – razvijanjem produktivnih i trajnih investicija – znači garantovanje i unapređenje finansiranja socijalnih sistema zasnovanih na solidarnosti i nezavisnih od berzanskih špekulacija.

31. To takođe znači osigurati evropskim domaćinstvima pristojne prihode i evropskim penzionerima dostojanstven nivo života i podržati ove zahteve.

32. Ovo takođe zahteva pravo, garantovano od vlasti, na kvalitetno obrazovanje i obuku, za sve, tokom celog života. Početi od najmlađih, ali takođe, omogućiti zaposlenima da se suoče sa novim zahtevima proizvodnje ili razvoja njihovog radnog mesta, omogućiti im da promene posao, i na kraju, omogućiti u većoj meri starijim osobama da žive dostojanstveno, da učestvuju aktivno u društvenom životu i da nastave da daju svoj doprinos.

33. To su javne usluge kvalitetne, povoljne i pristupačne za sve, a naročito za najranjivije.

34. Borba za socijalnu pomoć kao pokretača razvoja, istraživanja, inovacije i kvalitetnog zapošljavanja znači takođe borbu za pravednije fiskalne sisteme, koji manje opterećuju radna mesta a više stavljaju akcenat na prihode od doprinosa kapitala. To takođe znači preorjentisanje poreskih obaveza od finansijskih transakcija ka socijalnim i konačno, borba protiv finansijskih prevara i utaje poreza i poreskih rajeva. Ali je neophodno da se nađu prekogranična rešenja. Pre svega, Evropska komisija treba da preduzme mere protiv svih oblika fiskalnih prevara, što podrazumeva da se prethodno ima jasna predstava o situaciji. Takođe, Evropska komisija treba da nametne ciljeve članicama državama i preduzme mere protiv država članica koje ne dostignu te ciljeve, kao u slučajvima budžetskih godišnjih kontrola. Na taj način, fiskalne prevare moći će da budu pobeđene u okvirima EU. Pravedno oporezovanje u EU moći će da obezbedi sredstva za investiranje u evropske socijalne reforme. Jer finansiranje „socijalne države“ putem poreza i doprinosa jeste nužnost. To je pitanje nacionalne solidarnosti.

˃ FERPA i EKS imaju zajednički cilj: promena kursa davanjem prioriteta socijalnoj dimenziji

3.2. Hitno: razviti, na evropskom nivou, ambiciozniju evropsku politiku

35. Procenat nezaposlenosti u EU danas je visok i redovno, od 2012. godine, prelazi simboličan plato od 10 %. Prateći Lisabonsku strategiju, Strategija 2020. ima, između ostalih, glavni cilj stvaranje i poboljšavanje radnih mesta kao i izvlačenje iz siromaštva 20 miliona osoba do kraja decenije.

36. Treba, međutim, konstatovati da se ta strategija ne nalazi u ravnopravnom položaju sa šestomesečnim evropskim procedurama i godišnjim ispitom rasta. Iako Komisija ističe da „lista od pet šestomesečnih prioriteta – budžetsko ozdravljenje, oporavak bankarskih kredita, promocija rasta i konkurencije, borba protiv nezaposlenosti i njenih socijalnih posledica, modernizacija javne uprave – ne odražava hijerarhiju u prioritetima“, jasno je da su ciljevi Evrope 2020. potčinjeni ekonomskim ciljevima evropskog polugodišta.

37. A prioritet koji se daje politici štednje kako bi se postiglo ozdravljenje budžeta ima kontraproduktivne i negativne posledice na inovaciju, istraživanje i razvoj, na posao – 26 miliona nezaposlenih od kojih je pet miliona mlađih od 25 godina – i na smanjivanje siromaštva – rizik od siromaštva se povećava sa 120 miliona Evropljana koji žive u siromaštvu ili su suočeni sa rizikom od siromaštva.

38. Zato FERPA, sa EKS-om, zahteva napuštanje Strategije 2020. Zapravo, njeni ciljevi se smatraju za niti obavezujuće niti obligatorne u odnosu na druge kriterijume kao što su mere štednje ili kriterijumi za smanjenje deficita… Ona traži dakle „efikasnije sredstvo i ambiciozniji plan rada za socijalnu politiku“.

38. bis FERPA smatra da je hitno potrebno penzije vratiti na prethodni evropski nivo kako bi se vratila moć kupovine penzionerima i kako bi se na taj način učestvovalo u obnovi evropskih ekonomija.

˃ FERPA i EKS zastupaju i angažuju se za održiva i kvalitetna radna mesta, ne za nesigurnost

3.3. Boriti se protiv različitih oblika privatizacije društvene zaštite i spekulativnih rizika

39. Suočeni sa merama budžetskih smanjenja koja su nametnuta evropskim zemljama pod pritiskom finansijskih tržišta, budžeti za socijalnu zaštitu su po pritiskom. Pod izgovorom neophodnog budžetskog ozdravljenja, države članice EU praktikuju oštre rezove socijalnih troškova, idući čak do toga da privatnom sektoru delegiraju troškove koji su njihova dužnost.

40. Takođe, na primer, zato što manji deo zdravstvenih troškova preuzima na sebe socijalna zaštita, a sve veći deo troškova lečenja ide na teret bolesnika, te osobe su podstaknute i ohrabrene da uzimaju privatna osiguranja kako bi se izborile sa troškovima.

41. Sve veći broj ljudi dolazi u situaciju da se odrekne lečenja i to su, pre svega, stariji ljudi. Da bi se suzbila ta tendencija, treba investirati u prevenciju, što je neophodno obzirom na proces starenja populacije.

42. Isti slučaj je i kada je u pitanju oblast penzija. Suočavajući se sa nesigurnošću koju održavaju finansijska tržišta ali i sa merama štednje koje su preduzele vlasti, u pogledu budućnosti državnih penzijskih sistema, zaposlenih, pre svega najmlađih koji mogu i biće najosetljiviji – na mamljenje privatnih penzijskih fondova, ne shvatajući da visina njihovih budućih penzija zavisi od nesigurnih finansijskih tržišta i berzanskih špekulacija.

43. Taj oblik privatizacije socijalne zaštite od koga podilaze žmarci, vodi uvođenju socijalnog pokrića na više nivoa prema sredstvima korisnika, što je izvor nepravde i isključivanja. To dovodi u pitanje osnovne principe socijalne zaštite po kojima svako doprinosi socijalnoj zaštiti prema mogućnostima, ali je prima prema potrebi.

˃ Na FERPA-i je da se bori protiv svih izazova sa kojima su suočeni osnovni principi socijalne zaštite, a u ime jednakosti i solidarnosti

3.4. Kako bi se osiguralo dostojanstvo života starijih osoba današnjice i sutrašnjice, boriti se protiv svih oblika siromaštva

44.
• Opadanje doba penzionisanja uprkos nesigurnom tržištu rada,
• strožiji kriterijumi za ostvarivanje prava na penziju,
• nepotpun i više izdelljen radni vek kada su u pitanju uslovi za ostvarivanje prava na penziju,
• neuzimanje u obzir, kod penzije, prekide radnog odnosa da bi se gajilo dete ili obezbedila nega ili staranje o roditelju koji je izgubio nezavisnost funkcionisanja
• zamrzavanje visine penzija, ukoliko one nisu čak smanjene…
mnogo je činilaca koji povećavaju rizik od siromaštva kod današnjih i budućih starijih osoba i penzionera

45. A taj rizik je još veći za starije žene i penzionerke. U zemljama gde je standard života najniži, stope siromaštva penzionerki su, logično, najviše: u Portugaliji – polovina žena u penziji, i više od 35 odsto u proseku u Velikoj Britaniji, Irskoj i u Grčkoj. Kriza, od 2008, još je više pogoršala ovaj fenomen. U 10 od 27 zemalja, rizik od siromaštva kod osoba starijih od 65 godina je veći u odnosu na onaj kod radno aktivnog stanovništva (18-64 godine). U osam od 27 zemalja, starije osobe su siromašnije od svih drugih grupa stanovništva zajedno.

46. Žene (17%) i naročito same žene (25%) su uopšteno u većoj opasnosti od siromaštva od muškaraca (16%), taj rizik je još veći kod starijih žena (22%) naspram starijih muškaraca (17%).

47. Tome se pridodaje porast cena stanovanja i energije, što dovodi do toga da osobe u penziji, čije su penzije erodirale, imaju sve više poteškoća da obezbede dobar smeštaj, tim više što su i diskriminisane kada je reč o socijalnom stanovanju.

˃ FERPA treba da se bori protiv socijalne recesije nastale usled mera štednje, jačanjem borbe protiv siromaštva i mehanizama osiromašenja ljudi i mobilisanjem u cilju obezbeđivanja starijim osobama neophodnih izvora koji će im omogućiti dostojanstven život.

3.5. Za penzionere i starije osobe, današnjice i sutrašnjice pravo na dobijanje: garantovanu kvalitetnu zdravstvenu negu i mere koje je prate a koje su neophodne za njihovo zdravstveno stanje

48. Iako to nije pitanje životnog doba, dokazano je da starenje može dovesti do značajnijih zdravstvenih problema koji mogu ići čak do gubitka nezavisnosti funkcionisanja.

49. Ostanak u domaćinstvu osobe koja je izgubila nezavisnost funkcionisanja treba da bude privilegija. Starija osoba treba da ima izbor između ostanka u svom domu ili odlaska u ustanovu za brigu o starijima. Treba ozbiljno razviti i poboljšati usluge i brigu u sopstvenom domu, kao i njihovo organizovanje i preuzimanje finansijske odgovornosti.

50. Vlasti treba da osiguraju kvalitet usluga koje nude udruženja ili društva za pomoć u kući.

51. Do ovoga će doći pre svega zahvaljujući boljoj koordinaciji između učesnika i poboljšanju uslova rada, boljim nadoknadama i pre svega, boljim obrazovanjem.

52. Podjednako je važno da se razvija prevencija tokom čitavog života: socijalna i zdravstvena prevencija.

53. Finansiranje gubitka nezavisnosti funkcionisanja, bilo da je do njega došlo usled hendikepa ili usled starenja, mora da preuzme na sebe nacionalna solidarnost.

54. Da bi se suočili sa ovom situacijom, izgleda da u većini država članica, pokriće zdravstvenog osiguranja može više ili manje biti obezbeđeno na ime socijalnih doprinosa. Ali sasvim je druga priča obezbeđivanje nadzora koje njihovo stanje zahteva, bez obzira da li se on vrši u ustanovi ili u kući.

55. Ispostavlja se da su ti troškovi veoma veliki i, najčešće, ne mogu biti pokriveni samo sredstvima osoba kojih se tiču, pre svega putem penzija koje primaju, tim pre što je, u okviru planova budžetske strogoće koji su uspostvaljeni u Uniji, visina penzija ili snižena ili zamrznuta.

56. Ulazak u ustanovu smatra se veoma često za poslednji izlaz. On je veoma loše prihvaćen od mnogih starijih osoba. Prelaz između života u sopstvenom domu i života u ustanovi treba da bude poboljšan i zajednički. Kvalitet prijema i animacija imaju presudnu ulogu.

57. Pored toga, prijem u smeštaj postao je zaista problematičan za osobe o kojima se radi i njihove bližnje, zbog povlačenja javnih službi iz tih stuktura prihvata u korist privatnog sektora, pre svega u cilju profita. Ta „privatizacija“ postaje onda sinonim za sve veće cene koje onemogućavaju pristup i za smanjen kvalitet usluga zbog rentabilnosti koja im je nametnuta i pritiska na osoblje čiji je broj često sveden na minimum, kao što su i njihove plate i obrazovanje niski…

58. Da bi se izborili sa ovim troškovima – bilo u vlastitom domu ili smeštaju – u nekim slučajevima, neophodno je da prodaju svoje nekretnine kada su vlasnici, obraćaju se najbližima, kada oni postoje i kada su u mogućnosti – jer su oni sami suočeni sa posledicama štednje – ili sa nedostatkom usluga pomoći.

59. Te osobe, pre svega najstariji koji su ostali bez supružnika moraju takođe da se suoče sa problemima usamljenosti, čak napuštanja, a da ne pominjemo zlostavljanje. Oni se naime nađu društveno izolovani i izloženi riziku od siromaštva.

60. Kao posledica društvene i ekonomske krize širom EU, javlja se značajno povećanje zlostavljanja u svim oblicima koje posebno pogađa starije osobe na emotivnom, fizičkom, seksualnom, psihološkom i ekonomskom nivou, koje se vrši kako u institucionalnom i administrativnom okruženju, tako i u okviru porodice.

61. Tom riziku od nasilja ili zlostavljanja, na prvom mestu, izložene su starije osobe, pre svega, žene. Poštovanje starih osoba iziskuje preuzimanje mera kako bi se iskorenilo zlostavljanje i maltretiranje, ali je potrebno i da se prođe rigorozna kontrola kvaliteta usluga. Neophodno je da osoblja bude u dovoljno velikom broju, da bude kvalifikovano i korektno plaćeno. FERPA treba da nastavi započet rad po ovom pitanju.

62. Kada su u pitanju staratelji, često porodični, a i oni su takođe često stari, oni treba da se suoče sa značajnim teškoćama bilo da je u pitanju pristup problemu ili da je u pitanju podrška… I bez mogućnosti da imaju koristi od prepoznavanja problema i socijalnih prava. Zato je neophodno da porodični staratelji steknu prava iz socijalne zaštite u toku perioda posvećenih brizi o zavisnoj osobi – periode koji nisu već obuhvaćeni – i da mogu da koriste neophodnu pomoć kao i pravo na obuku i odmor.

63. Zato se FERPA angažuje sa svojim organizacijama, kako u okviru svake zemlje-članice, tako i na evropskom nivou – da svaka osoba, u okviru EU, bez obzira na njeno životno doba ili porodični status, koja ima određeni hendikep ili zdravstveno stanje koje zahteva dugotrajnu negu, može da koristi kvalitetnu negu sa potrebnim pratećim merama.

64. Sa ovog stanovišta, FERPA će se pridržavati inicijativa i radiće sa organizacijama kao što je ENNHRI (European Network of National Human Rights Institutions – Evropska mreža institucija za ljudska prava) kako bi proučavala pravne osnove za davanje zakonske snage u evropskom pravu ljudskom dostojanstvu u „social cares“ (socijalnoj zaštiti).

˃ FERPA se angažuje kako bi osigurala da sve građanke i svi građani imaju uslove za „dobro starenje“, što ne predstavlja luksuz već nužnost.

3.6. Borba protiv svih oblika diskriminacije

65. Aktuelne politike štednje koje predlaže i brani Evropska komisija i koje su prihvaćene od većine vlada imaju negativne direktne posledice na društvenu koheziju u okviru država članica i razvijaju ksenofobiju, tenzije između i unutar društvenih slojeva kao i antievropsko osećanje.

66. U periodu krize, tendencija – koja brzo postaje stvarnost – jeste razvijanje diskriminatorskih stavova. Taj stav prethodi nezavisno od ekonomske situacije. Osećaj nesigurnosti koji je povezan sa drugim, po boji, polu, godinama, zdravstvenom stanju, po stilu života, po religiji ili po filozofiji koja se razlikuje, predstavlja konstantu u društvu. Ali kada se javljaju poteškoće, stavovi i ponašanje se pogoršavaju. Žene, migranti, starije osobe i/ili osobe sa hendikepom su prve žrtve toga i označavaju se kao odgovorni za teške situacije u kojima se nalaze njihovi sugrađani.

67. Naravno, u evropskom zakonodavstvu postoje odredbe koje zabranjuju svaki oblik diskriminacije. Takođe postoje i dve odredbe usvojene 2000. godine, koje se odnose na rasnu jednakost i na jednakost tretmana kada je u pitanju zaposlenje i rad koje predviđaju, među drugim odredbama, zabranu diskriminacije u radnom okruženju u vezi sa životnim dobom i koje zahtevaju od država članica primenu u pravnom okviru kako bi se zabranile diskriminacije. Tako da podjednako i Povelja o osnovnim ljudskim pravima EU ponovo potvrđuje važnost principa nediskriminacije, pre svega na osnovu jezika, pripadnosti nacionalnim manjinama ili društvenom poreklu.

68. Kada je reč o jednakosti plata muškaraca i žena, ona postoji još u Sporazumu o osnivanju EU!

69. Međutim, treba konstatovati da postojanje jednog ili više zakona nije dovoljno da bi se promenilo ponašanje. Neophodno je ubediti i angažov ati (ljude)za ispunjenje ovih ciljeva i za menjanje mentaliteta i ponašanja.

˃ FERPA potvrđuje svoju odlučnost i angažovanje svojih organizacija u borbi protiv svih oblika diskriminacije, a posebno onih čije žrtve su žene.

3.7. Da bi postigla ciljeve, FERPA treba da bude jača i otvorena za organizacije koje je čine

70. Za FERPA-u, snažnija organizacija penzionera, koja ima značaj u Evropi, predstavlja neophodnost. Sindikalno članstvo je određeno u odnosu prema snagama neophodnim za stvaranje odgovora na društvene potrebe penzionera i starijih osoba. Pored toga, kako bi ojačali uticaj FERPA-e, biće stvarani kontakti sa evropskim penzionerskim organizacijama koje nisu članovi.

71. Nema govora da FERPA dozvoli da se drugi bave pitanjima koja se nje tiču. Penzionerke i penzioneri, preko njihovih sindikalnih organizacija, treba uvek da budu konsultovane/i pre donošenja bilo kakve odluke. Ali, FERPA je takođe svesna, i to naročito u aktuelnoj situaciji, da sama ne može da ostvari svoje ciljeve.

72. Zato, tokom naredne četiri godine, ona će nastaviti da na aktivan način učestvuje u radu EKS, u različitim telima kojima predsedava, da bi omogućila da se čuje glas penzionerki i penzionera i starijih osoba i da se uzmu u obzir njihovi zahtevi. Takođe, želeći da oživi ono na čemu se zasniva njeno postojanje, to jest primena međugeneracijske solidarnosti, ona će biti uključena u akcije koje bude pokrenuo EKS i koje se priključuju njenim zahtevima.

73. FERPA će nastaviti, podjednako, da se upoznaje, razgovara i razvija privremene saveze sa evropskim organizacijama koje dele njene ciljeve, kako bi ih ostvarila.

74. Snažna i delotvorna FERPA koja razvija svoje inicijative radi postizanja svojih ciljeva i koja aktivno traga za saradnjom sa istomišljenicima.

75. Takođe, kako u onome što se tiče Evropske komisije tako i Evropskog parlamenta, FERPA, u saglasnosti sa svojim Izvršnim odborom, preduzeće sve neophodne i odgovarajuće korake kako bi se njen glas čuo, tj. glas penzionerki i penzionera i glas starijih osoba kako bi njihove brige i njihove nedaće bile uzete u obzir od strane ovih tela.

˃ U okrilju EU, snažna, delotvorna i federativna FERPA u borbi za svoje ciljeve

Živeti i stariti dostojanstveno to je pokretač akcije i angažmana FERPA-e. Da bi ova krilatica postala stvarnost, važno je da se sve organizacije FERPA-e ujedine i angažuju u cilju da sutra svako može da kaže da je dobro živeti i stariti „zajedno“ u Evropi. Uspeh i ostvarivanje ovog cilja biće merilo našeg angažmana i naše odlučnosti. Žene, muškarci, bližnji, računaju na nas, na FERPA-u: nemojmo ih izneveriti.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *