Za filipinsku kulturu je karakteristično izuzetno poštovanje starih. Ali tamo gde porodica ne postoji, država nije našla načina da zaštiti stare.
Jedna od specifičnih odlika tradicionalnog filipinskog društva jeste veliko poštovanje prema starijim članovima zajednice.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Reči koje označavaju poštovanje: „po“ i „opo“ obavezno se koriste prilikom obraćanja najstarijima i deca se tome odmalena uče. Običaji ljubljenja ruke starije osobe ili stavljanja njene ruke na svoje čelo prilikom pozdravljanja uz reči „Manopo“, uobičajen su znak poštovanja i u savremenom filipinskom društvu.
Zadržale su se i čvrste porodične veze. Deca ne moraju da se odvoje nakon završenog školovanja i često više generacija stanuje zajedno. Takođe, sa porodicom mogu živeti pod jednim krovom bakina ili dekina braća i sestre. I prema svima se mora iskazivati podjednako poštovanje.
Ovi relikti tradicionalne filipinske kulture često, nažalost, imaju i loše posledice. Kada iz nekog razloga porodice nema, stare osobe na Filipinima često ostaju bez ikakve zaštite i pomoći. Prema istraživanjima, stari Filipinci koji žive sami spadaju u najsiromašnije osobe u zemlji.
Neuhranjena je trećina od ukupnog broja starih. Slično kao i u Srbiji, država nije našla načina da pomogne u slučajevima kada porodica zakaže.
Na fotografiji deo slike „Filipinski ponos – stariji predak“ filipinskog
slikara Manny Vailoces