Srbija 2030: Iz beležnice finansijskog savetnika (Promo)

Srbija 2030: Iz beležnice finansijskog savetnika (Promo)
Slika: Da li ste razmišljali o dodatnom penzionom i zdravstvenom osiguranju za sebe i svoju porodicu?

Danas oko polovine penzionera u Srbiji prima prosečnu penziju od oko 200 evra – duplo manje od prosečne plate. Prateći trendove, nema razloga za nadu da će se nešto dramatično promeniti na bolje kad je reč o sposobnosti države i društva da finansiranje penzija učine održivim. Slična je situacija i u oblasti zdrastvene zaštite i obrazovanje…

Penzije

PIO fond funkcioniše jednostavno. Novac koji zaposleni izdvajaju za penziono osiguranje koristi se za isplatu tekućih penzija i ne zadržava se na računu Fonda. Takav sistem može da funkcioniše samo kod malog broja zemalja, sa ekonomijom u usponu i većim procentom mlađeg stanovništva. Ukupan broj penzionera u Srbiji je gotovo jednak ukupnom broju zaposlenih.

Danas

Prosečnu penziju od 198€ danas prima 830.000 penzionera  ili njih 50%. Zbog načina finansiranja PIO fonda  koji je još od 1980. u minusu  i ovako male penzije je nemoguće isplatiti bez dotacije Države. Kako bi smanjila pritisak na budžet  Država sve češće pomera starosnu granicu za odlazak u penziju  kao i sam iznos penzionog čeka koji je za nove penzionere sve manji.

Izazovi

Izmenama zakona u narednih 10 godina realna vrednost penzija će biti smanjena za minimum 30%  što znači da neće iznositi više od 30-40% prosečne plate. Sa druge strane  u narednim godinama  očekuju se i nova pomeranja starosne granice za odlazak u penziju što će usloviti drastičan pad primanja u trećem životnom dobu.

Zdravstvo

U proseku  svaki drugi građanin Srbije uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje. Ovo znači da se 7 miliona zdravstvenih knjižica finansira od doprinosa skoro 3 5 miliona zaposlenih i penzionera. Od ukupnog broja zdravstvenih osiguranika (7 miliona), svake godine zdravstvene usluge iskoristi, u proseku 4,5 miliona građana  što ukupnu sumu sakupljenu na osnovu doprinosa čini apsolutno nedovoljnom.

Danas

Kada se rasporede doprinosi 1,7 miliona zaposlenih i 1,7 miliona penzionera na 4,5 miliona onih koji u toku godine iskoriste neku od zdravstvenih usluga, za svakog od aktivnih korisnika ostaje, u proseku, svega 270 evra da pokriju sve troškove zdravstvenih usluga koje koriste.

Izazovi

Prema novijim istraživanjima Srbija se danas nalazi u samom vrhu evropskih zemalja po broju novoobolelih od najtežih bolesti. Statistički gledano  svaki treći zaposleni građanin Srbije (33%) biće radno nesposoban pre svoje 60-e godine. Sa druge strane  naš zdravstveni sistem se pokazao kao vrlo neefikasan  pa tako većinu specijalističkih pregleda i operacija  po pravilu  ili dugo čekamo  ili skupo plaćamo

Obrazovanje

Od ukupno 3 9% BDP koliko Država izdvoji za obrazovni sistem  samo 18% se potroši na visoko obrazovanje. Zbog toga je prosek učešća Države u troškovima Beogradskog univerziteta 52%  što znači da se ostatak troškova od 48%  finansira od studenata koji plaćaju školarinu i raznih taksi čije cene fakulteti sami formiraju

Danas

Troškovi studija na državnim univerzitetima za samofinansirajuće studente u 2015. godini u proseku su iznosili oko 2.000 evra, dok je na privatnim univerzitetima prosečna godina studiranja 3.250 evra.

Izazovi

Očekuje se da će u narednih 10 godina 75% studenata na državnim univerzitetima plaćati školarinu.


Više o drugim opcijama koje imate na raspolaganju u vezi sa planiranjem svojih prihoda u penziji, ili unapređenog zdravstvenog osiguranja za sebe i svoju porodicu, možete saznati od finansijskog savetnika slanjem SMS-a sa upitom za razgovor na broj +38163607912

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *