Na tribini u Domu omladine tražen je odgovor na pitanje da li lekari umeju da prilagode svoj jezik široj populaciji
Sinoć, 21. januara 2014, u Domu omladine održana je tribina Bioetičkog društva Srbije na temu „Koliko pacijenti u Srbiji razumeju svoje lekare – Prilagođavanje govora široj populaciji – realnost ili potreba“.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Na tribini su govorili prof. dr Sofija Mićić – Kandijaš, Danka Sinadinović, asistent i studenti 3. godine Mirjana Stanković, Uroš Radulović i Aleksandar Đurović, svi sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Zbog ubrzanog razvoja medicine, potrebno je da jezik medicinske struke prati taj razvoj i da se i sam menja i nadograđuje.
Engleski jezik postao je svojevrsna lingua franca medicine jer je u stanju da prati ubrzani razvoj ove nauke. Engleski je standardizovan i leksički veoma bogat jezik koji se, pored toga, stalno razvija i nadograđuje. Time on utiče na manje jezike, među njima i srpski.
Srpski, nažalost, nije uređen kao engleski i kasni u praćenju razvoja medicine. Ovom tribinom pokušano je da se nađe odgovor na pitanje da li lekari umeju da prilagode jezik široj populaciji.
Dat je, prvo, pregled trenutnog stanja u srpskom jeziku za medicinske potrebe. Zatim su navedeni zaključci istraživanja o značaju kvaliteta komunikacije između lekara i pacijenata i rezultati mini-ankete.
Takođe je analiziran i jezik članaka koji su pisali lekari, kao i jezik lekara koji su gostovali u televizijskim emisijama na temu medicine, gde su i članci i emisije namenjeni široj publici.