Ne, organizovanje ljudi na zajedničkom poslu nije nastalo 1945. godine. U Srbiji je nekada život većeg dela stanovništva bio organizovan u seoskim zadrugama.
Zadruge su omogućavale ljudima da prežive jer su obezbeđivale radnu snagu neophodnu za obavljanje svakodnevnih poslova. Predstavljale su i fizičku zaštitu i bile su osnovna etičko–moralna ćelija predmodernog srpskog društva.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Sa modernizacijom dolazi do čitavog spleta privrednih i socijalnih okolnosti koje dovode do raspadanja zadruga kod Srba. Taj proces je u planinskim krajevima nekadašnje Jugoslavije trajao još pedesetih godina XX veka.
Porast broja stanovnika i siromaštvo, gubitak autoriteta unutar patrijarhalne strukture, sukobi oko podele nepoljoprivrednih prihoda, svi ti činioci dovode do podele domaćinstva. Pravac društvenog razvoja vodio je ka stalnom smanjenju veličine domaćinstva, bilo putem podele na više manjih zadruga, bilo putem prelaza na malu seosku porodicu „ikonoštinu“.
Pokazalo se da je upravo raspad zadruge omogućio pojavu specijalizovanih zanimanja i razvoj ranoindustrijskog društva.
Preporučujemo za čitanje: Mari-Žanin Čalić, Socijalna istorija Srbije 1815-1941, Svetozar Marković, Srbija između Istoka i Zapada
Na fotografiji: kućice na obronku Povlena, Zapadna Srbija