Pseudoefedrin – moguća neželjena dejstva

Pseudoefedrin, lek koji se koristi za lečenje prehlade i gripa, ima moguća neželjena dejstva. Dostupan je u slobodnoj prodaji, ljudi ga često koriste, ali neretko ga ne koriste pravilno.

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!

Fotografija: rawpixel.com

Radan Stojanović, klinički farmakolog objašnjava da lek pseudoefedrin – koji se koristi kada osoba ima prehladu, grip, alergijske reakcije, deluje tako što izaziva vazokonstrikciju. Vazokonstrikcijom – sužavanjem krvnih sudova u nosu, smanjuje se otok nosne sluznice i olakšava disanje.

Pseudoefedrin nije lek koji leči uzrok, već samo simptome bolesti. Ovaj lek se češće koristi u kombinovanoj terapiji.

Pseudoefedrin u Srbiji nije registrovan u kapima za nos, napominje Stojanović. On se na našem tržištu nalazi u sirupima, granulama i tabletama. Takvi preparati su „Defrinol“, „Rinasek“ i drugi.

Pored pseudoefedrina, u tim tabletama se često nalazi i antipiretik za snižavanje temperature, analgetik kao što je acetilsalicilna kiselina, ibuprofen, paracetamol, a ponekad se u njih dodaje i antihistaminik koji leči alergijske reakcije.

Šta nas izlaže opasnostima?

Opasnost od pseudoefedrina postoji, napominje Stojanović, jer on ima status leka B. Slobodno je dostupan u prodaji, te može da se nabavi bez recepta.

„Ljudi često misle da takav lek ne može biti štetan, što je prva opasnost. Druga stvar je vreme tokom kojeg pacijent uzima ovaj lek. Preporučljivo je koristiti ga pet do sedam dana. Međutim, ako se odluče da ga koriste duže, upadaju u jedan začarani krug“, objašnjava Stojanović.

Javlja se sekundarna hiperemija. Otok sluznice nosa se ponovo razvija. Zato se preporučuje kratkotrajna primena, jer se mogu javiti simptomi koje pokušavamo da lečimo.

Treća stvar, objašnjava Stojanović, jeste interakcija sa drugim lekovima. Kao primer Stojanović navodi da istovremena upotreba nekih antidepresiva poput tricikličnih antidepresiva, može da pojača efekte pseudoefedrina.

Ili, antihipertenzivi snižavaju krvni pritisak, dok pseudoefedrin svojim mehanizmom delovanja može suprotstaviti efektima antihipertenziva i smanjiti njihovu efikasnost.

Moguća neželjena dejstva pseudoefedrina

Radan Stojanović kaže da postoji mogućnost da pseudoefedrin izazove moždani udar. Naglađava da moramo znati sve o tom leku.

„Znamo da pseudoefedrin, svojim mehanizmom dejstva na krvne sudove i na srce, može dovesti do porasta krvnog pritiska i do ubrzanja rada srca. Upravo zbog tog saznanja, postoji uputstvo u kojem pišu kontraindikacije, koje naglašavaju kada ne smemo uzimati neki lek. U ovom slučaju, stoji teška hipertenzija i nekontrolisana hipertenzija.“

Teška hipertenzija predstavlja veoma visoke vrednosti krvnog pritiska koje osoba ne može da kontroliše ni lekovima.

Pseudoefedrin, iako se našao na tržištu pre više decenija, i dalje se prati kada je u pitanju njegova bezbednost.

Stojanović navodi da postoji određen rizik od pojave nekih vrsta neželjenih dejstava koji se javljaju sa manjom učestalošću, ali postoji povezanost sa primenom pseudoefedrina. Efekti koji su beleženi predstavljaju posledicu njegovog delovanja na krvne sudove.

Dva su efekta primećena: reverzibilna cerebralna vazokonstrikcija i postreverzorna vaskularna celebropatija.

Reverzibilna cerebralna vazokonstrikcija nastaje kada se suze moždani krvni sudovi. Usled toga može doći do skoka krvnog pritiska, mučnine, povraćanja. Postreverzorna vaskularna celebropatija ima sličan sindrom. Međutim, pored mučnine i povraćanja, kod nje može doći do gubitka i poremećaja svesti, nekih neuroloških ispada.

„U oba sindroma se nalazi reč reverzibilno. To znači da je prolazno i da će se sa prestankom uzimanja ovog leka, ti simptomi izgubiti uz adekvatnu terapiju“, objašnjava doktor Stojanović.

Lekove ne uzimati bez savetovanja sa lekarom

Najvažnije je da lekove ne treba uzimati bez saveta lekara.

„Ako se Defrinol ili Rinasek nalaze u slobodnoj prodaji u apoteci, onda je zadatak farmaceuta da pruži neka objašnjenja o tom leku. Treba da postavi neka osnovna pitanja, kako bi pokušao da shvati da li kod pacijenta postoje neka određena stanja koja zahtevaju uzimanje možda nekog drugog leka, a ne ovog koji može dovesti do ovih poremećaja zdravlja o kojima pričamo.

„Nema života bez rizika. Živimo okruženi bakterijama, gljivama, u kohabitaciji sa njima. Nekada se ta ravnoteža poremeti, ali tako mi možemo da odredimo koji rizik hoćemo da prihvatimo. Da li rizik od bolesti ili rizik od lekova ili vakcina? Rizik od vakcina i lekova je manji nego rizik od bolesti, ako se oni primenjuju u jasnim indikacijama i kod pacijenata kod kojih ne postoji prepreka u davanju lekova. Ljudi moraju da izbegavaju da se sami leče kod kuće“, zaklučuje doktor.

Izvor: Tanjug