Plućna hipertenzija – terapija smanjuje smrtnost

Plućna hipertenzija, jedna od retkih, ali teških bolesti, dovodi do toga da srce pacijenta kuca kao srce sedam aktivnih sportista. Smrtnost je još uvek velika, pre svega, zbog nedostatka preventive.

U Beogradu je 25. februara 2022. godine održan skup u susret Svetskom danu retkih bolesti koji se obeležava 28. februara. Na skupu su stručnjaci i oboleli javnost upoznali sa plućnom hipertenzijom – kakva je to bolest, kako se leči i kako se pacijenti nose sa njom. Skup je organizovala kompanija MSD Srbija.

U Srbiji je dostupno 12 lekova za obolele od plućne hipertenzije. Kako piše Politika, zahvaljujući tim lekovima, smrtnost se može smanjiti za 43 odsto.

U poslednje tri godine lečenje PH pacijenata bilo je otežano zbog manjka lekara jer su morali da budu u kovid bolnicama.

Doktor Arsen Ristić sa Klinike za kardiologiju UKC Srbije ukazao je na to da je plućna hipertenzija kompleksan sindrom. To je, objašnjava, teška progresivna bolest koja opterećuje srce i stvara napore pri pokretima.

Značajno je, smatra dr Risitć, što je poslednjih godina podignuta svest o ovoj bolesti. U tome, kaže, pomažu i kolege sa VMA.

Ključni napredak u lečenju je, kako je naglasio – razumevanje i dobar redosled primene lekova za pacijente.

„Oni koji su radno aktivni više se zamaraju i potreban im je kiseonik, a kombinacija biomarkera i dobrog ultrazvučnog pregleda, kao i uspešna saradnja pulmologa i kardiologa daju rezultate“, kaže dr Ristić.

Poslednjih godina, ispituje se trojna terapija. Dr Ristić je objasnio da je ova terapija, zahvaljujući Fondu za retke bolesti, uključila lekove i za PH bolesnike. Time je najtežim pacijentima pružena dodatna šansa.

Plućna hipertenzija – retka bolest

Doktorka Sanja Dimić Janjić sa Klinike za pulmologiju UKC Srbije kaže da je plućna hipertenzija retka bolest koja povećava pritisak u plućnoj arteriji. To se odražava na kardiovaskularni i respiratorni sistem.

Simptomi se javljaju pri naporu. Među njim asu najčešći: kratak dah, bol u grudima, slabosti, a u najtežim slučajevima i oticanje nogu i trbuha. Oko 75 posto pacijenata ima otežano disanje.

„Rano otkrivanje i rano započinjanje lečenja poboljšava kvalitet života i ukupno preživljavanje ovih bolesnika“, rekla je.

Navela je da u Evropi, kao i u Srbiji, oboli oko 50 – 60 pacijenata na milion stanovnika godišnje.

Za mnoge, plućna hipertenzija – neizlečiva bolest

Danijela Pešić iz Udruženja Plućna hipertenzija Srbija od druge godine se leči od ove bolesti. Objašnjava da se svakodnevno suočava sa teškim izazovima kao što su zamaranje i gušenje.

„Naše srce radi kao srce sedam aktivnih sportista. Do pre pet godina nije bilo nikakve terapije i to je uticalo na naš kvalitet života. A moj je tada bio usmeren na kuću i hitnu pomoć.“

Sada ima novi život, navela je, zahvaljujući sedam dostupnih terapija. Naglašava da je lečenje 50 posto a druga polovina je želja za životom.

„Znam PH pacijente koji su sada zdravi. Idemo ka tome pacijenti prestaju da umiru, i da dobijamo izlečenje u vidu transplantacije pluća“, rekla je.

Nažalost, za veliku većinu pacijenata plućna hipertenzija je i dalje neizlečiva bolest.

Izvor: Politika
Fotografija: kalhh sa Pixabay