Penzija je i vaša sudbina od koje vas jedino smrt može spasiti

Penzija je i vaša sudbina od koje vas jedino smrt može spasiti

U poslednje vreme nema ekrana, a skoro ni emisije, da se ne priča o penzijama i penzionerima. Kao da smo mi rak-rana ovog društva i sistema, a nismo. Uočljivo je da svi koji se domognu mikrofona o penzijama govore pogrešno kao da se to njih ne tiče, a i te kako ih se tiče, piše Mile Delić u dnevnom listu Danas.

Fotografija: Sara Biljana Gaon, „In the autumn of my life“

Gospodo, pre nego progovorite o penzijama, imajte u vidu da vam je to sudbina od koje vas jedino smrt može spasiti.

Sledeći pogrešan stav koji para uši, a i intelekt, jeste povezivanje penzija sa platama i budžetom. Ne, gospodo, penzije se ne isplaćuju iz budžeta nego iz Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja.

Nekada smo imali četiri fonda penzijskog osiguranja, a onda je na vlast došla vrhunska ekonomska štetočina i sve spojila u jedan – da bi prigrabila svu finansijsku vlast. Ovi što su došli posle njega, štetočine, samo su na najdrskiji i najnehumaniji način iskoristili novonastalu situaciju da bi okrutno opljačkali skoro polovinu, a na tih i podmukao način – sve penzionere.

Penzije su oporezovane po progresivnoj stopi, što je vrhunska pravna i ekonomska besmislica pretočena u nakaradni zakon koji su izglasali poslušnici koji sebe nazivaju poslanicima u Narodnoj skupštini.

Najveću grešku prave oni koji koriste podmetnuti izraz „plate i penzije“ ili „penzije i plate“. Razlika je suštinska. Plata je naknada za rad i dobija se na kraju obračunskog perioda ako poslodavac ima para i ako je korektan. Plata je obično propisana pravilnikom ili nekim drugim podzakonskim aktom. Nema dana a da se ne čuje da neki poslodavac duguje zaposlenima veći broj plata.

Penzija je poseban vid osiguranja koje je penzioner uplaćivao dok je bio zaposlen, regulisana je zakonom koji je donela država i koga se mora pridržavati sve dok je na snazi. Penzioner je, dok je radio, faktički Fondu pozajmljivao pare i sada Fond treba da mu ih shodno zakonu vrati. Dakle, penzija je penzionerova imovina koju je on nekada u skladu sa zakonom poverio Fondu na čuvanje uz uslov da mu je Fond na zakonom propisani način vrati. Država može promeniti zakon, ali nijedan zakon ne sme imati negativno dejstvo.

Pored toga, zakon se ne može odnositi na pojedince ili grupe – ako je tako onda je to diskriminacija. Iznos penzije se, po zakonu, može menjati isključivo pojedinačnim pravosnažnim rešenjem, ali za to ovde niko ne mari a nadležni to pravilo veoma zdušno krše. Pravo koje je jednom stečeno nekim zakonom ne može se oduzeti novodonetim zakonom. Penzioneri pravdu traže na sudu, advokati trljaju ruke, a siromašna država slepo srlja u propast.

Međutim, osnovno pitanje o kojem niko od ovih koji pokušavaju opravdati grubo otimanje penzija ne sme ni da zucne je sledeće: kolika je naplativost doprinosa za penzijsko osiguranje od strane obveznika uplate doprinosa i ko je nadležan ili zadužen za kontrolu svih obveznika kada je u pitanju plaćanje doprinosa.

Neplaćanje doprinosa je težak prekršaj a možda i krivično delo koje uzrokuje nedostatak sredstava u Fondu za penzije. Mantra koja se uveliko forsira da će smanjenje penzija spasiti budžet je obična politikantska floskula kojom se želi opravdati nehumano postupanje prema penzionerskoj populaciji. Žalosno je što je politikantskom pritisku podlegao i Ustavni sud odbivši da se izjasni o inicijativi za ocenu ustavnosti zakona kojim su otete penzije. Pozitivno je to što postoje časne sudije koje su izdvojile svoje mišljenje iz ove nečasne odluke najvišeg organa pravde.

Mile Delić

Izvor: Danas

1 komentar

  • Sve pohvale za komentar Gospodina Delića. Medjutim, moram ga malo ispraviti. Penzije se isplaćuju većim delom iz sredstava Budžeta (oko 55%) i manjim delom iz sredstava nalpaćenih doprinosa na penziju koja se slivaju u Fond penzionog osigranja (oko 45%). Fond, je praktično servisna služba za isplatu penzija. Sasvim je drugo pitanje, nažalost, što država svojim propisima a naročito neradom službi Ministarstva za rad, pri čremo posebno mislim na inskeciju rada, NE USPEVA da naplati doprinose u većem procentu no što jeste. Zašto ? Pre svega, zato što je ukinula nekadašnju Službu društvenog knjigovodstva tkz. nekadošnji SDK. Dok je ta služba postojala, svi platni spiskovi iz svih postojećih firmi i poslodavaca, išli su na kontrolu SDK službi koja je proveravala i utvrdjivala dali su zakonski obračunati i uplaćeni doprinosi za penzono i druga osiguranja. Pa tek je onda poslodavac, kad SDK utvrdi da je sve uradjeno po zakonu i dopruinosi uplaćeni, mogla da isplati plate zaposlenim. Tada je procenat prikupljenih sredstava za penziju od doprinosa bio oko 95-98%. Gašanjem ove službe prestala je kontrolna uloga države za naplatu penzionih dorpinosa. I to je apsolutno totalna greška. Država time nije dobila ništa, naprotiv izgubila je mnogo (oko 55% ukupno potrebnih sredtsva za 1.700.000 penzionera. Danas ima oko 1.300.000 zaposlenih koji treba da uplaćuju doprinose). S druge strane, nadležni organ,inspekcija rada zahvaljujući svom neradu sve ovo potpomaže, a organ ministarstva finansije nema uvida u ovo stanje. A još veća žalost je što sam Fond PiO kao nosioc poslova penzija, prikuljanja sredstava i isplate penzije, ovo pitanje uopšte ne zanima, niti pokušava da uvede svoju kontrolu uplate doprinosa za penziono osiguranje, što bi, svakako bilo najlogičnije. Dakle, dokle god država ne formira ponovo službu društvenog knjigovodstva (SDK), ili neki drugi kontrolni organ, stanje se neće poboljšati. Naprotiv, biće još gore. Jer sadašnjim zakonom o inspekcijskom nadzoru, inspektor može ići u kontrolu kod poslodavca radi kontrole prijavljivanja radnika, isključivo po nalogu svog neposrednog rukovodioca. Zatim, kad dobije nalog šefa, dužan je da u roku od 3 dana pismeno obavesti poslodavca, pre konrole, da će doći u kontolru u njegov objekat po pitanju, prijavljivanja radne snage. Rezultat toga je sledeći, na dan zakazane kontrole inspektor kod poslodavca nadje samo 2-5 radnika sa kojima postoji sačinjen ugovor i za koje se uplaćuju doprinosi uglavnom na minilacu, a ostalih 50-60-100 radnika tog dana uopšte ne dodju na posao. Ili još gora varijanta, tog dana poslodavac sa radnicima ne radi uopšte, a najgora varijanta je što je data mogućnost rukovodiocau koji izdaje naloge za kontrolu, da „stvori“ krug zaštićenih od kontrole, ne izdavajući nalog podčinjenim za inspekcijskih nadzor kod tih zaštićenih. Nažalost, tako je. A to su nam izglasali svenaši mili narodni poslanici, jer svi do jednog imaju svoje firme, na predlog Ministarstva za rad tj. Vlade.
    Moram da navedem, deo teksta, preuzetog sa sajta Fonda PiO Republike Srpske, o transparentnosti kod isplate penzija i obaveštenosti penzionera. Napominjem još jednbom, ovo je samo deo, koji je vezan za ovu temu. Inače, u tom tekstu ima još značajnih podataka. A on glasi:
    „Фонд за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске обавјештава кориснике права из пензијског и инвалидског осигурања да исплата редовног мјесечног примања за април 2017. године почиње 10.05.2017. године…… Средства за исплату пензије обезбјеђују се из Буџета Републике, у складу са прописима који уређују буџетски систем и трезорско пословање….За исплату пензије за април 2017. године потребно је 81,4 милиона КМ у нето износу, односно 82,4 милиона КМ у бруто износу…..Приход по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање у априлу 2017. године износио је 57,6 милиона КМ.“
    Pitam vas, da li ste igde u našim bilo kojim medijima, do sada bilo kada, pročitali ovakav ili sličan tekst o isplatama penzija u Srbiji. Ja moram priznati nisam.
    Inače, još jednom sve pohvale za komehtar gosp. Delića.

    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *