Ostavinske postupke građana usmesto sudova od početka maja 2016. godine trebalo bi da počnu da rešavaju javni beležnici, u skladu sa preporukom Vrhovnog kasacionog suda, a u cilju rasterećivanja rada sudova.
Kako su ukazali iz Ministarstva pravde, predviđena nakanda javnih beležnika za ostavniske postupke je čak niža od takse koja se plaća sudu.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Građani će, međutim, kao i do sada zahtev za raspravu zaostavštine, odnosno pokretanje ostavinskog postupka podnositi sudu, a sud će ga onda dodeliti beležniku.
Zakon je propisao da ostavinski sud, ako za to ne postoje smetnje, poverava sprovođenje ostavinske rasprave javnom beležniku koji je sačinio smrtovnicu.
Ukoliko dođe do spornih situacija među naslednicima, beležnici će ih upućivati da svoj spor reše, kao i do sada, pred parničnim sudom.
Pomoćnik ministra pravde Nela Kuburović rekla je Tanjugu da su sudovi i do sada mogli da javnim beležnicima prenose u nadležnost ostavinske postupke, mada je to zavisilo od volje suda.
„U praksi su sudovi beležnicima davali da sastavljaju samo smrtovnice“, navela je Kuburović i ukazala da se, s obzirom na preporuku VKS da od 1. maja sudovi delegiraju nadležnost u ostavini radi rasterećenja obima posla, očekuje da će im nadalje prebacivati na rešavanje ostavinske predmete.
Kuburović je napomenula da su beležnici prošli obuku za postupanje u ostavinskim postupcima koju je organizovala Pravosudna akademija, kao i da je Ministarstvo pravde utvrdilo tarifu za postupanje beležnika u ostavisnskom postupku koja je čak niža od sudske.
Predsednik VKS Dragomir Milojević smatra da će ovo rešenje biti mnogo bolje za građane.
„I ja lično čekam da to pređe na beležnike, pa da i ja neke moje ostavine završim. Mislim da će biti efikasnije jer su sudovi prenatrpani ostavinskim predmetima“, naveo je Milojević i napomenuo da postupanje beležnika neće biti skuplje od postupanja suda.
U Srbiji se inače godišnje vodi između 130 i 150 hiljada ostavinskih rasprava u vanparničnom postupku, a završene ostavine naslednici ne mogu da raspolažu imovinom ostavioca – pokojnika. Ne mogu da je prodaju jer se ne vodi na njih, ne mogu na nju ni da stave hipoteku i uzmu kredit.
Penzin je ovim povodom kontaktirao pravnika za komentar, kao proveru da li je ovakva zamisao moguća s obzirom na sve komplikacije koje postoje kod ostavinskih rasprava u praksi, i ovo je bio kratki odgovor:
Mislim da će to kako-tako funkcionisati, nema mnogo zaostatka u tim predmetima. Izvršni postupak je ono što ne mogu da reše već 20 godina. Bukvalno milioni sudskih presuda i računa su mrtvo slovo na papiru…