Slučaj silovanja u jednom domu za stare pokrenuo je pitanja o odnosu društva prema dementnim osobama, kao i o odgovornosti ustanova za brigu o starima
Proteklog meseca, februara 2014. godine, doneta je presuda u slučaju silovanja koje se desilo prošle zime. Mnogi zapadni mediji preneli su vest o tome jer je ovaj slučaj pokrenuo pitanja o odnosu društva prema dementnim osobama, kao i o odgovornosti ustanova za brigu o starima.
Januara 2013, u staračkom domu u Minesoti, 30-godišnji medicinski pomoćnik drogirao je 89-godišnju štićenicu doma i onda je silovao. Koliko god gnusna priča bila, to na neki način nije najgore od svega. Starica je, ipak, shvatila šta se desilo i odmah je obavestila osoblje u domu. Oni su rešili da zanemare njene optužbe jer „pati od blažeg oblika demecije“, pa su je, protiv njene volje, smestili u bolnicu na tri dana.
Starica, srećom, ima ćerku koja je majčine optužbe ozbiljnije shvatila. Zahtevala je pregled kojim je utvrđeno da je do odnosa došlo i da su starici nanete i povrede. Pošto je ćerka slučaj prijavila policiji, oni su priveli počinioca koji je sve odmah priznao. Osuđen je na 53 meseca zatvora i moraće da se registruje na 10 godina kao seksualni prestupnik.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Ustanova u kojoj je stara gospođa bila smeštena, međutim, ne snosi nikakvu odgovornost. Čak ni za to što je, bez ikakvog osnova, svoju štićenicu držala zatvorenu nakon onoga što je žena preživela. Dom je u vlasništvu kompanije koja poseduje još oko 50 ustanova za stare širom američkog Srednjeg Zapada.
Ćerka je majku, naravno, prebacila u drugi dom, ali kako kaže staričin advokat: „Ovo je grozno. Krhka žena je bila dovoljno snažna da istupi i da kaže ljudima da je silovana, na šta je odgovoreno nevericom i zatvaranjem.“
Ovaj slučaj treba da upozori kompletno društvo da postoji ogromna i opasna predrasuda da treba sumnjati u sve što kaže osoba koja boluje od demecije, čak i kada je blaži oblik u pitanju.