Bundestag bi, 23. maja, trebalo da usvoji novi nemački penzijski paket koji je povoljniji za penzionere od trenutnog: smanjenje starosne granice, povećanje penzija za majke…
‘Novi penzioni paketi – vratiti pošiljaocu’, piše na posterima Nove socijalne tržišne privrede (Neue Soziale Marktwirtschaft). Bundestag bi, 23. maja 2014. godine, trebalo da usvoji novi nemački penzijski paket koji je povoljniji za penzionere od trenutnog.
Vlada predlaže smanjenje starosne granice za penzionisanje na 63 godine za zaposlene koji imaju radni staž 45 godina, što delimično preokreće raniju reformu prema kojoj je starosna granica pomerena sa 65 na 67 godina. Takođe, trebalo bi da se povećaju penzije za majke koje su porodiljsko odsustvo otvorile za decu rođenu pre 1992. godine. Ovo povećanje će, delom, smanjiti razliku u visini penzija između mlađih i starijih penzionerki.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Nemcima će se u godine staža osiguranja računati i godine nezaposlenosti i godine odgajanja dece. Takođe, nemačka vlada je rešila da poveća penzije za u proseku 2,53% na istoku i 1,67% na zapadu zemlje. Kako piše Danas, razlika u procentima postoji zbog toga što su plate na istoku porasle više nego na zapadu i zato što prethodnih godina penzije na zapadu nisu smanjivane ni kada su plate padale. Ako bude usvojen, novi penzijski paket stupiće na snagu 1. jula.
Ove reforme su deo predizbornih obećanja vladajućih Socijaldemokratske partije (SDP) i Hrišćansko-demokratske partije (CDU). Ministri insistiraju da su predlozi pošteni i da ih Nemačka može priuštiti. Međutim, prema pisanju nemačkih medija, 50-ak od 311 članova parlamenta iz CDU nezvanično je izrazilo bojazan u vezi sa ovim promenama.
Kritičara ima i u samom vrhu Merkelove CDU. Krajem aprila, političar CDU, evropski komesar za energetiku Ginter Etinger, kritikovao je Berlin zato što šalje „pogrešne signale“ zemljama evrozone koje su prinuđene da implementiraju bolne reforme. Kurt Lauk, ekonomski savetnik Angele Merkel, rekao je Fajnenšal Tajmsu da Berlin daje „loš primer“ ne samo južnoevropskim zemljama u krizi, već i Francuskoj. „Druge zemlje nam sada kažu, ’Propovedate vodu, a pijete vino’. Francuski političari su mi rekli: ’To je sjajno zato što sada i mi možemo da smanjimo svoje napore.’“