Korupcija u zdravstvu može imati formu primanja novca ili poklona ili može biti u formi korišćenja svog uticaja na pacijenta kako bi se od treće strane ostvarila korist.
Dakle, bez obzira da li npr. lekar primi novac, da li dobije kontrauslugu (npr. od automehaničara koji mu popravi automobil) da bi bolje lečio pacijenta ili mu se privatna laboratorija ili privatni dom za stare „oduže“ zato što je uputio pacijenta kod njih – u pitanju je korupcija.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Jasno je i nema potrebe ovo naglašavati? Pa nije. Kod nas nije jasno.
Kao što deca koja su rasla u porodici gde je jedan od roditelja alkoholičar steknu viši prag tolerancije prema alkoholizmu, pa mnoga kada odrastu, ako ne postanu alkoholičari, završe u braku sa nekim ko jeste, tako i mi u Srbiji, budući da su sada već generacije stasavale sa svešću da se u našem zdravstvu dešavaju kriminalne radnje, često ne razmišljamo o gorepomenutim radnjama kao o korupciji.
Uostalom, kada je čovek bolestan, jedino što želi jeste da ozdravi. Tada mu sigurno nije do jurišanja na vetrenjače.
Korupcija u zdravstvu ima dalekosežne posledice. Savremeno zdravstvo moralo bi pre svega da služi očuvanju zdravlja čoveka.
Korumpirano zdravstvo tu ulogu nikako ne može da izvrši. Ona poništava njegovo postojanje. Zdravo stanovništvo znači bogatije društvo. Korupcija u zdravstvu nas generalno osiromašuje.
Pored toga što korupciju prihvatamo kao normalnu stvar, mi tolerišemo i loše ponašanje pacijenata prema zdravstvenim radnicima. A nevaspitanje nije način borbe.
Ono pogađa pre svega osobe koje pošteno rade svoj posao, one druge uglavnom nije briga. Takođe, utiče i na druge pacijente.
Nažalost, niti su pacijenti, niti medicinski radnici adekvatno zaštićeni. Na tome, kao društvo, treba da radimo.