Da li se zaista do penzije od 400 evra može se doći sa mesečnom uplatom od nešto više od 1.000 dinara, tokom 40 godina kako pišu domaći mediji, ili je matematika nešto drugačija?
Mediji često objavljuju (promotivne?) tekstove o privatnim penzijama i životnim osiguranjima uz „bombastične“ najave penzija od 400 evra (?! toliko o standardu i ambicijama građana danas), pa objasne: „Do penzije od 40.000 dinara može se doći sa mesečnom uplatom od 1.100 dinara, na period od 40 godina“.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Na stranu to što 40.000 dinara ni po današnjem kursu* nije 400, već 346 evra (86% rečene sume). Koliko će 40.000 dinara vredeti krajem ove godine? A sledeće? A za 10 godina? A za 40 godina? Koliko će bilo koja valuta vredeti za 40 godina? Hoće li postojati? Hoće li novac postojati kao sredstvo plaćanja 2050, ili 2060. godine?
Kuće koje nude privatne penzije predstavljaju klijentima jasne mehanizme regulisanja inflacije (lokalne i globalne), potencijalne dobitke, i procenu mesečnih prihoda. Neretko su se ovi mehanizmi privatnih penzija pokazali uspešniji od „državnog“ penzijskog osiguranja. Sa druge strane, jasno je da mediji imaju potrebu da pojednostave priču u cilju prijemčivosti teksta (i naslova), ali, preterano pojednostavljivanje pre se zove marketing nego novinarstvo.
Tri ili četiri decenije oduvek su bili dug period u životu čoveka. Čak i za države i narode mnogo toga se menjalo u bezmalo pola veka. Danas čitava civilizacija menja lice ubrzano i niko ne zna kako će izgledati sredinom 21. veka.
U tom kontekstu, kad pročitate tekst koji govori o decenijskom ulaganju u dinarima, ili bilo kojoj drugoj valuti, pa i o ulaganju u bilo koju pojedinačnu vrstu kapitala (uključujući i zlato, i akcije, i nekretnine), ne shvatajte ga previše ozbiljno. Raznovrsnost kapitala možda može biti rešenje?
*Srednji kurs Narodne banke Srbije (NBS) za dan 1. april 2014. godine iznosio 115,4762 dinara za jedan evro.