Izložba: Industrijsko nasleđe Srbije 1804-1918

Izložba: Industrijsko nasleđe Srbije 1804-1918

Izložba „Industrijsko nasleđe Srbije 1804-1918“, autora mr Vladimira Anđelkovića, daje pregled modernizacije Srbije tokom prvog veka od osvajanja državne samostalnosti, veka u kom je izgrađeno preko 200 velikih fabrika…

Izložba je koncipirana kao pregled sačuvane istorijske građe uz kratke informativne tekstove o prvim srpskim kapitalistima, bankarima, industrijalcima i vlasnicima rudnika.

Kao prilozi na izložbenim panoima nalaze se arhitektonski planovi fabrika, dizajnerska rešenja faktura, fotografije, dokumenti, ugovori i prepiske nastale tokom poslovanja fabrika…

Na izložbi će moći da se vide i industrijski objekti koji više ne postoje: od Topolivnice kod Kule Nebojše, Tabane za preradu kože, Praviteljstvene čohare u Topčideru, Knjaževskog parnog mlina, pa do fabrika Gođevca, Ristića, Ilića, Ječmenice, Obradovića, Živkovića…

Izložba je nastala u produkciji Centra za istraživanje digitalne kulture, a realizaciju izložbe podržao je Sekretarijat za kulturu Grada Beograda.

Izložba „Industrijsko nasleđe Srbije 1804-1918“ biće otvorena u četvrtak, 29. januara 2015. godine, u Kući kralja Petra Prvog, Vase Pelagića 40, na Topčiderskom brdu, u 18 časova.

Izvod iz kataloga:

Istorija srpske industrije u XIX veku (1804-1914)

… Prvi industrijski objekti nastali u ustaničkoj Srbiji bili, su shodno potrebama mlade države, topolivnica u Beogradu i barutana u Strugarima. U vreme Kneza Miloša uspostavljena je „tipična kamarilistička ekonomska politika posebnog tipa merkantilizma u kojoj je sam politički vrh kneževine… bio nosilac privredne delatnosti“.

U tridesetim godinama počinje veliko sistematsko istraživanje rudnog bogatstva i formiranje prvih rudnika (Senjski, Mirovski, Majdanpek…) U četrdesetim godinama formira se Amidžina topolivnica u Kragujevcu iz koje će u narednim decenijama izrasti moćni vojno-industrijski kompleks.

U petoj deceniji podižu se moderne pivare (Kneževa, Kosovljanina, Kernova…), fabrike za proizvodnju tekstila i kože (čohare i ledernice…), i donosi Uredba o esnafima koja podstiče nastajanje i rast domaće industrije.

U šezdesetim i sedamdesetim godinama podižu se parni mlinovi i strugare širom Srbije, u osamdesetim nekoliko gajtanara i u devedesetim nekoliko velikih fabrika tekstila. U ovom periodu se donosi i Zakon o potpomaganju domaće radinosti – industrije, koji će uz složeniju fiskalnu politiku uticati da se od osme decenije razvije metalna industrija i industrija robe široke potrošnje…

Srbija je pred prvi svetski rat imala oko dvesta fabrika koje su zapošljavale 16.000 industrijskih radnika i ostvarivala 15% u domaćem bruto proizvodu…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *