Srbija

Irena Drča: (Ne)zakonito i (ne)opravdano uslovljavanje prava na roditeljski dodatak

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom donet je po hitnom postupku i počinje da se primenjuje 1. jula 2018. godine. Iako primena zakona još uvek nije počela, već su predložene njegove izmene čijim se usvajanjem, smatra pravnica Irena Drča, otvara prostor za pokretanje sporova i inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti jer se njima uvodi čista zakonska diskriminacija i krše osnovna ustavna prava.

Reč je o deci, našoj deci, zato nađite vremena da se upoznate sa spornim odredbama koje diskriminišu naše najmlađe.

Na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije objavljen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom (u daljem tekstu: Predlog zakona).

Iako primena novog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom još uvek nije počela (počinje 1. jula 2018. godine), predložene su izmene i dopune istog, među kojima ima i nekih vrlo spornih izmena te će one biti predmet ovog teksta.

Detaljan prikaz odredaba novog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom (u daljem tekstu: Zakon) sadržan je u temi objavljenoj na Pravnom Portalu pod nazivom Komentar novog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom u okviru koje se možete upoznati sa svim novinama koje pomenuti zakon donosi.

U obrazloženju Predloga zakona, kao razlog za donošenje zakona po hitnom postupku, navodi se činjenica da se predloženim zakonskim rešenjem vrše izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom čija primena treba da počne 1. jula 2018. godine, čime se otklanjaju okolnosti koje bi mogle naneti štetu zbog nemogućnosti primene novih propisa i da je do tog vremena potrebno izraditi i doneti niz podzakonskih akata, izraditi odgovarajući informacioni sistem na nivou Ministarstva koji će koristiti nadležni organi lokalne samouprave u postupku odlučivanja o pravima propisanim zakonom. Ističe se i da predložene odredbe zakona, dok se ne usvoje, u velikoj meri onemogućavaju rad na donošenju podzakonskih akata, i odlažu planirane rokove obuke stručnih službi za rad, a u cilju nesmetane primene zakona od 1. jula 2018. godine.

Iako je članom 23. stav 1. Zakona propisano da visinu, način usklađivanja i isplate roditeljskog dodatka i paušala za nabavku opreme za dete, propisuje Vlada na predlog ministra nadležnog za socijalna pitanja, ipak je odlučeno da se visina i način isplate ovih prava definišu Zakonom a ne podzakonskim aktom, što je predloženim izmenama i učinjeno.

Suština predloženih izmena odnosi se, pre svega, na roditeljski dodatak i paušal za nabavku opreme za dete; izvršene su korekcije u pogledu jasnijeg definisanja osnovica koje se uzimaju kao relevantne u periodu korišćenja pojedinačnih prava (pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta i prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta) a od uticaja su na obračun visine naknade zarade odnosno naknade plate i ostale naknade, kao i neophodne korekcije koje su uslovljene direktnom isplatom prava na račune korisnika i korekcije u pogledu prihoda koji su od uticaja na ostvarivanje prava na dečiji dodatak, a vezani su za nove iznose roditeljskog dodatka za treće i četvrto dete; izvršene su i neophodne dopune koje se odnose na zaštitu podatka o ličnosti.

Sadržina predloženih izmena i dopuna

Članom 1. Predloga zakona menja se član 5. stav 1. tač. 2) koja se odnosi na prihode od uticaja na ostvarivanje prava predviđenih Zakonom, u koje pored već propisanih spada i prihod od roditeljskog dodatka za treće i četvrto dete.

Sledećim izmenama kojima se menja član 13, član 17. stav 1, član 18. i član 19. stav 1. jasnije su definisane osnovice koje se uzimaju kao relevantne u periodu korišćenja prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, kao i prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta a od uticaja su na obračun visine naknade zarade odnosno naknade plate i ostale naknade.

Takođe, kao novina u članu 17, dodato je da ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta može ostvariti majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa.

Visina i isplata roditeljskog dodatka i paušala za nabavku opreme za dete

Predlaže se izmena člana 23. kojim je propisano da visinu, način usklađivanja i isplate roditeljskog dodatka i paušala za nabavku opreme za dete, propisuje Vlada na predlog ministra nadležnog za socijalna pitanja, tako što se umesto navedenog, iznosi roditeljskog dodatka i paušala za nabavku opreme za dete ipak utvrđuju Zakonom. Nakon izmena član 23. bi glasio:


Roditeljski dodatak za prvo dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije utvrđuje se u visini od 100.000,00 dinara i isplaćuje se jednokratno.

Roditeljski dodatak za drugo dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije utvrđuje se u visini od 240.000,00 dinara i isplaćuje se u 24 jednake mesečne rate po 10.000,00 dinara.

Roditeljski dodatak za treće dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije utvrđuje se u visini od 1.440.000,00 dinara i isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata po 12.000,00 dinara.

Roditeljski dodatak za četvrto dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije utvrđuje se u visini od 2.160.000,00 dinara i isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata po 18.000,00 dinara.

Iznos roditeljskog dodatka za decu iz člana 22. stav 3. ovog zakona isplaćuje se u iznosu utvrđenom za četvrto dete.

Paušal za nabavku opreme za dete, iz člana 22. stav 10. ovog zakona, za decu rođenu 1. jula 2018. godine i kasnije i koji se isplaćuje zajedno sa jednokratnim iznosom roditeljskog dodatka za prvo dete, odnosno prvom ratom roditeljskog dodatka za drugo, treće i četvrto dete iznosi 5.000,00 dinara.

Roditeljski dodatak utvrđen u st. 1 – 4. ovog člana i paušal za nabavku opreme za dete iz stava 6. ovog člana, usklađuju se 1. januara i 1. jula, počev od 2019. godine, na osnovu podataka republičkog organa nadležnog za poslove statistike, sa kretanjem indeksa potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci, a njihov nominalni iznos utvrđuje rešenjem ministar nadležan za socijalna pitanja.

Visina roditeljskog dodatka utvrđuje se u odnosu na dan rođenja deteta.

Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak podnosi majka, odnosno otac deteta odmah nakon rođenja u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je dete rođeno, ili direktno nadležnom organu najkasnije do navršenih godinu dana života deteta.

Zahtev podnet u zdravstvenoj ustanovi, na osnovu ovlašćenja majke, odnosno oca deteta, iz stava 9. ovog člana, ovlašćeni radnik zdravstvene ustanove šalje nadležnom organu elektronskim putem u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju.


Pored toga što je ovim izmenama značajno uvećana visina roditeljskog dodatka u odnosu na postojeću i što se ovom merom podstiče rađanje samo određenog broja dece (četvoro dece), takođe se ukida i refundacija PDV za nabavku hrane i opreme za bebe i utvrđuje isplata paušala za nabavku opreme za decu rođenu 1. jula 2018. godine i kasnije, koji se isplaćuje zajedno sa jednokratnim iznosom roditeljskog dodatka za prvo dete, odnosno prvom ratom roditeljskog dodatka za drugo, treće i četvrto dete u iznosu od 5.000,00 dinara što je značajno umanjenje u odnosu na dosadašnju mogućnost refundacije PDV do iznosa od 77.279,95 dinara za bebu starosti do dve godine (u prvoj godini starosti do 44.159,97 dinara, a u drugoj do 33.119,98 din.).

(Ne)zakonito i (ne)opravdano uslovljavanje prava na roditeljski dodatak

Izmene koje se odnose na član 24. i 25. Zakona vrlo su sporne tako da ću najpre prikazati sadržinu predloženih izmena, a zatim prokomentarisati i ukazati na izvesne nelogičnosti i nedostatke ovako predloženog zakonskog rešenja.


Član 24.

Ukoliko u toku isplate prava na roditeljski dodatak koja se vrši u mesečnim ratama korisnik prava napusti dete ili umre, prekida se dalja isplata prava do odluke ministarstva nadležnog za socijalna pitanja.

Ukoliko u toku isplate prava na roditeljski dodatak koja se vrši u mesečnim ratama dete umre, prekida se dalja isplata prava.

Izuzetno od stava 2. ovog člana za treće i četvrto dete koje je umrlo u toku isplate prava vrši se isplata jednokratnog iznosa od 200.000,00 dinara.

Jednokratni iznos iz stava 3. ovog člana usklađuje se 1. januara i 1. jula, počev od 2019. godine, na osnovu podataka republičkog organa nadležnog za poslove statistike, sa kretanjem indeksa potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci, a njegov nominalni iznos utvrđuje rešenjem ministar nadležan za socijalna pitanja.

Ukoliko u toku isplate prava na roditeljski dodatak koja se vrši u mesečnim ratama dođe do razvoda braka ili prestanka vanbračne zajednice, prekida se dalja isplata prava do odluke ministarstva nadležnog za socijalna pitanja.

Ukoliko se u toku isplate prava na roditeljski dodatak koja se vrši u mesečnim ratama utvrdi da deca nisu vakcinisana u skladu sa propisima u oblasti zdravstvene zaštite Republike Srbije, prekida se dalja isplata prava do odluke ministarstva nadležnog za socijalna pitanja.

Ukoliko se u toku isplate prava na roditeljski dodatak koja se vrši u mesečnim ratama utvrdi da dete ne živi na teritoriji Republike Srbije, prekida se dalja isplata prava do odluke ministarstva nadležnog za socijalna pitanja.

Ukoliko se u toku isplate prava na roditeljski dodatak koja se vrši u mesečnim ratama utvrdi da deca predškolskog uzrasta ne pohađaju pripremni predškolski program u okviru sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja na teritoriji Republike Srbije, prekida se dalja isplata prava do odluke ministarstva nadležnog za socijalna pitanja.

Ukoliko se u toku isplate prava na roditeljski dodatak koja se vrši u mesečnim ratama utvrdi, da se deca osnovnoškolskog uzrasta ne školuju u okviru sistema osnovnoškolskog obrazovanja Republike Srbije i redovno ne pohađaju nastavu na teritoriji Republike Srbije, prekida se dalja isplata prava do odluke ministarstva nadležnog za socijalna pitanja.

Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja odluku o daljoj isplati prava i st. 1. i 5 – 9. ovog člana donosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja predmeta.

Član 25.

Roditeljski dodatak ne može se ostvariti, ako novorođeno dete majke za koje se podnosi zahtev i njena deca prethodnog reda rođenja, nisu vakcinisana u skladu sa propisima u oblasti zdravstvene zaštite Republike Srbije.

Činjenica da je dete vakcinisano u skladu sa propisima u oblasti zdravstvene zaštite Republike Srbije utvrđuje se na osnovu izjave podnosioca zahteva.

Činjenica da je dete vakcinisano u skladu sa propisima u oblasti zdravstvene zaštite Republike Srbije proverava se jednom godišnje na osnovu podataka sadržanih u evidenciji o imunizaciji.

Roditeljski dodatak može ostvariti majka čija deca predškolskog uzrasta žive na teritoriji Republike Srbije i pohađaju pripremni predškolski program u okviru sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja na teritoriji Republike Srbije.

Roditeljski dodatak može ostvariti majka čija deca osnovnoškolskog uzrasta žive na teritoriji Republike Srbije i školuju se i redovno pohađaju nastavu u okviru sistema osnovnoškolskog obrazovanja Republike Srbije.

Činjenica da dete pohađa pripremni predškolski program u okviru sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja Republike Srbije i redovno pohađa osnovnu školu u okviru sistema osnovnoškolskog obrazovanja Republike Srbije, na teritoriji Republike Srbije utvrđuje se na osnovu izjave podnosioca zahteva, a nadležni organ proverava podatke po službenoj dužnosti, najmanje jednom godišnje, sa odgovarajućom predškolskom ustanovom, odnosno osnovnom školom.

Roditeljski dodatak ne može se ostvariti ako roditelji u momentu podnošenja zahteva žive u inostranstvu.

Roditeljski dodatak ne može ostvariti majka koja je strani državljanin ukoliko je u zemlji, čiji je državljanin, ostvarila isto ili slično pravo za dete za koje je podnet zahtev.


Navedene izmene, pored toga što sadrže niz kontradiktornosti i nelogičnosti, imaju čak i diskriminatorski karakter i krše neka od osnovnih prava zagarantovanih Ustavom Republike Srbije i međunarodnim aktima. Ukoliko se usvoje, predstavljaće opravdan razlog za pokretanje sporova za utvrđivanje diskriminacije, ali i razlog za podnošenje inicijative Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti.

Najpre, sam naziv roditeljski dodatak nije terminološki adekvatan jer ovako naslovljen upućuje na zaključak da isti pripada roditeljima deteta (i majci i ocu), međutim, stvarni titular prava je samo majka deteta, dok otac deteta predmetno pravo može ostvariti izuzetno, ako ispunjava uslove i ukoliko je majka deteta strani državljanin, nije živa, napustila je dete, lišena je roditeljskog prava, ili je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu, čime je otac (kao ravnopravan roditelj) diskriminisan u odnosu na drugog roditelja.

Predmetno pravo, po stavu predlagača, treba da omogući kompenzaciju inicijalnih troškova rađanja, da utiče na povećanje nataliteta i pruži podršku porodicama sa decom. Krajnji korisnik (beneficijar prava) finansijske podrške je dete i upravo zbog te činjenice sasvim je nelogično zakonsko rešenje koje se odnosi na prekid isplate prava na roditeljski dodatak u slučaju razvoda braka ili prestanka vanbračne zajednice. Pravo se vezuje za novorođeno dete, a nikako se ne može uslovljavati postojanjem ili održanjem braka ili vanbračne zajednice jer se time direktno dovodi u pitanje smisao samog prava. Time se na indirektan način, po osnovu roditeljskog statusa, dovode u nejednak položaj deca kao beneficijari prava ukoliko potiču iz razvedenih brakova ili vanbračnih zajednica koje su prestale da postoje. Predlagač je očigledno prevideo vrlo bitnu činjenicu da sam Ustav Republike Srbije u članu 64. propisuje da deca rođena izvan braka imaju jednaka prava kao deca rođena u braku, pa zbog čega onda deca iz razvedenih brakova ili vanbračnih zajednica koje su prestale da postoje ne bi imala jednaka prava?

Uz sve uvažavanje opredeljenja zakonodavca da predloženim zakonskim rešenjima pokuša da podsticajno utiče na redovno pohađanje pripremnog predškolskog programa, redovno pohađanje nastave u okviru sistema osnovnoškolskog obrazovanja Republike Srbije, veći obuhvat imunizacije dece u oblasti zdravstvene zaštite stanovništva, sa ovako formulisanim zakonskim rešenjem ne mogu se složiti jer ne može se jedno isto pravo, u zavisnosti od cilja koji se želi postići, vezivati za različite subjekte i činjenice, umesto za krajnjeg korisnika samog prava u čiju je korist i ustanovljeno!

Naime, smatram da se navedeni ciljevi, mogu i moraju, podsticati i ostvarivati putem drugih sistemskih zakona koji uređuju pomenute oblasti i istim propisivati kaznene odredbe za nepoštovanje propisanih normi, ali se nikako ne može uslovljavati ostvarivanje prava na roditeljski dodatak redovnom vakcinacijom, redovnim pohađanjem pripremnog predškolskog programa i nastave u okviru sistema osnovnoškolskog obrazovanja.

Ovim se pravo, koje je isključivo vezano za novorđeno dete, uslovljava činjenicama koje nikako ne mogu biti od uticaja na njegovo ostvarivanje, uzimajući u obzir smisao i svrhu samog prava čime se pojedine kategorije dece, koje se nalaze u istoj pravnoj situaciji, diskriminišu i stavljaju u nepovoljniji i nejednak položaj uskraćivanjem prava koje je, inače, namenjeno svoj novorođenoj deci u skladu sa Zakonom, što nikako nije opravdano a ni zakonito.

Posebno nije opravdano i razumno usloviti ostvarivanje prava na roditeljski dodatak za novorođeno dete činjenicama koja se odnose na drugu decu prethodnog reda rođenja iz njegove porodice, i činjenicama koje se odnose na majku deteta a vezano za decu prethodnog reda rođenja, čime se takođe vrši diskriminacija prema njoj u odnosu na majke druge novorođene dece u istom periodu kojima pripada ovo pravo.

Razlika u tretmanu jeste diskriminatorna, kako u smislu člana 21. Ustava Republike Srbije tako i u smislu međunarodnih akata na čiju se primenu naša zemlja obavezala ratifikacijom, konkretno odredbi Konvencije o pravima deteta, a posebno u smislu odredaba Zakona o zabrani diskriminacije (Sl. glasnik RS, br. 22/2009).

Zakonom o zabrani diskriminacije propisano je:

  • da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva i da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije (član 4.);
  • da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj (član 6.);
  • da posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna (član 7.);

I, naposletku, članom 22. je propisano:


Svako dete, odnosno maloletnik, ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice.

Zabranjeno je diskriminisati dete, odnosno maloletnika, prema zdravstvenom stanju, bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola, kao i pravljenje razlike prema zdravstvenom stanju, imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice.


Ako pažljivo pročitamo navedeni član 22. a zatim iznova pažljivo pročitamo predložene izmene članova 24. i 25. do kakvog zaključka možemo doći osim da će se usvajanjem spornih članova uvesti čista zakonska diskriminacija i time otvoriti prostor za masovne parnice i izlaganje države nepotrebnim troškovima?

Ostala zakonska rešenja

Ostalim predloženim izmenama preciziraju se i dopunjuju odredbe vezane za uslove i način ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom u delu koji se odnosi na zaštitu podatka o ličnosti; zatim se menja član 41. i istim propisuje da o pravima iz ovog zakona u prvom stepenu rešava nadležni organ u mestu prebivališta podnosioca zahteva.

Utvrđuje se da će se pravo na roditeljski dodatak za decu rođenu na dan stupanja na snagu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom (Sl. glasnik RS, br. 113/17), 25. decembra 2017. godine, i kasnije, zaključno sa 30. junom 2018. godine, koje se ostvaruje u skladu sa propisima koji su bili na snazi na dan rođenja deteta, a isplaćuje u jednakim mesečnim ratama, uskladiti po službenoj dužnosti, počev od 1. jula 2018. godine, sa brojem rata i mesečnim iznosima roditeljskog dodatka utvrđenim ovim zakonom, a da će se isplata ovih prava vršiti u roku od šest meseci od dana primene ovog zakona (član 12. Predloga zakona). Poslednjim članom izmene propisuje se primena zakona od 1. jula 2018. godine.

Rezime

Na kraju, jedino mogu da konstatujem da predložena zakonska rešenja nisu najbolje formulisana i da postoji niz nepreciznosti, nelogičnosti i nezakonitosti na koje sam ukazala a što će, sasvim izvesno, biti problematično ukoliko dođe do njihovog usvajanja. Problem je zapravo sistemski, loše napisani propisi usled nedostatka formalnog pravnog, ali i opšteg obrazovanja pisaca propisa, kao i onih koji te propise sprovode, te nepoznavanje funkcionisanja pravnog sistema uopšte, a pogotovo domaćeg zakonodavstva.

Moramo se zapitati i da li je neophodno i opravdano donošenje većine zakona po hitnom postupku, što je poslednjih godina postala ustaljena praksa, a da se prethodno nije proučio pravni sistem koji ne čini jedan propis jer nijedan propis ne može postojati sam za sebe već je deo nekog sistema i ne sme biti u koliziji sa drugim propisima, a njegove odredbe moraju biti jasne i primenjive, što u ovom konkretnom primeru nije slučaj.

Kod nas se, po pravilu, radi o nedovoljno promišljenim i brzopleto sporovedenim idejama, bez dovoljno znanja koje se tiče pisanja propisa i poznavanja pravnog sistema Republike Srbije i bez usaglašavanja sa drugim propisima, te je želja autorke teksta i bila da se ukaže na probleme koji se mogu pojaviti u praksi a koji su rezultat svega navedenog.

Irena Drča, dipl. prav.


Izvori:
Izvod iz zakona preuzet je iz programa Propis Soft
Tekst Predloga zakona preuzet je sa sajta Narodne skupštine Republike Srbije (PDF)

Tekst autorke je preuzet sa Pravnog portala


About the author

Penzin

Penzin je portal posvećen pitanjima starenja i poznih godina, kao i posledica koje će ovaj trend imati na pojedinca i društvo. Penzin edukuje, informiše i podseća na važne probleme i moguća rešenja za one koji se pripremaju ili su već u poznijim godinama, za one koji žele na vreme da razmotre sve mogućnosti, za one koji se staraju o ostarelim roditeljima, bakama i dekama. Za sve nas...

Tefter

Tefter

Draganova nagrada

Draganova nagrada - nagradni konkurs za najbolje putopisne priče i pesme starijih

Isplata penzija