Prema nekim evropskim istraživanjima, 20 % osoba starijih od 80 godina dnevno uzima više od 10 lekova. Još je veći procenat onih koji uzimaju lekove koji nisu odgovarajući. Ima medicinskih intervencija koje su u mnogim slučajevima beskorisne. Sve su ovo razlozi zašto u Severnoj Americi i Evropi jačaju pokreti zdravstvenih radnika za smanjivanje broja intervencija i količine lekova.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Ilustracija: Post-bolnički sindrom
U Luganu, Švajcarska, održan je, krajem septembra 2015. godine, skup više od 400 švajcarskih lekara i zdravstvenih radnika na kojem se raspravljalo na temu: tretirati manje da bi se lečilo bolje.
Švajcarski lekari su se priključili pozivima za borbu protiv preteranog prepisivanja lekova koji su sve brojniji širom sveta. U ovim kamapnjama, zdravstveni radnici se zalažu za medicinu koja je umerena i koja vraća dobrobit pacijenta u središte procesa lečenja.
U Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi, kampanja pod nazivom Choosing Wisely (Birati promišljeno), poziva putem TV spotova građane na oprez: previše lekova i dijagnostičkih intervencija može da ima više štete nego koristi. Ovi spotovi imaju za cilj i da se ublaži bezgranično poverenje koje pacijenti često imaju u obećanja savremene medicine.
Vendi Levinson, profesor medicine na Univerzitetu u Torontu smatra da je ključ uspeha ove inicijative to što su je pokrenuli lekari koji su prvo „počistili ispred svojih vrata“. Svaka američka zdravstvena organizacija formirala je spisak nepotrebnih testova ili procedura koje bi trebalo izbegavati u većini slučajeva. Na spiskovima je najmanje po deset stavki, a ponekad i više.
Australija i Velika Britanija priključile su se ubrzo ovom pokretu, a u kontinentalnoj Evropi najangažovaniji po ovom pitanju su lekari Holandije. U Italiji je pokrenuta kampanja pod nazivom „Slow Medicine“ (eng. Spora medicina), po analogiji sa svetskim trendom u kulinarstvu „Slow Food“ (eng. Spora hrana), koji se zalaže za kvalitetnu hranu u čijem se pripremanju ne žuri, baš što se ne žuri ni kada se uživa u njoj, nasuprot brzom savremenom prejedanju.
Sada se i Švajcarska priključuje pokretu za manje lekova, a za bolje lečenje. Kamen temeljac švajcarske kampanje predstavlja spisak pet dijagnostičkih postupaka i tretmana u opštoj internoj medicini koji nemaju nikakvu merljivu korist za pacijente i više štete nego što koriste. Švajcarski lekari smatraju da je jedan od podataka koji ukazuje na potrebu za promenama i taj da 46% svih troškova zdravstvene zaštite nastaje u okviru zdravstvenih ustanova.
Prof. dr Nikola Rodondi iz Berna smatra da je prioritet zaustavljanje trenda preteranog prepisivanja lekova. „Možemo da radimo mnogo bolje i moramo tako da radimo, naročito kada su u pitanju stariji pacijenti“, rekao je na skupu u Luganu.
On smatra da je situacija u javnom zdravlju alarmantna što dokumentuje nekoliko istraživanja u poslednje vreme: 20% osoba starijih od 80 godina guta najmanje 10 lekova dnevno, po izlasku iz bolnice; 35% pacijenata uzima neodgovarajuće lekove (u šest evopskih zemalja, uključujući i Švajcarsku).
Uzrok ovome mogu biti loša koordinacija između zdravstvene nege u bolnici i, kasnije, u okviru ambulanti/domova zdravlja. Drugo objašnjenje je nepodobnost preporuka (smernica) o efikasnosti medicinskih tretmana kod starijih osoba.
„Skoro sva istraživanja isključuju starije pacijente sa polimorbiditetom, a njihov broj je sve veći. Koncentrišući se na jednostavne slučajeve (jedan pacijent = jedna bolest), istraživanje podstiče tendenciju rasta broja lekova ne vodeći računa o oštećenjima do kojih može doći usled kombinovanja lekova.“
Nikola Rodondi je upravo dobio 6,6 miliona franaka iz evropskih fondova za istraživanje kako bi sproveo studiju sa 1.900 pacijenata koji imaju 75 i više godina. Cilj ovog istraživanja je da se uklone nepotrebni i opasni lekovi. Takvi složeni projekti koštaju dosta. Isuviše su bili skupi čak i sa sam švajcarski Nacionalni fond. Farmacija, naravno, ne vidi nikakav interes u ovim istraživanjima.
Dr Rodondi je lansirao provokativnu ideju, koja je oprobana u Italiji, kako piše švajcarski 24 Heures: odvojiti po 5% iz budžeta za marketing farmaceutskih kompanija i taj novac dodeliti za sprovođenje ovakvih istraživanja.
Dr Jirg Šlup nije okolišao kada je na skupu u Luganu, kao osnovni uzrok preteranog prepisivanja lekova, naveo sukob interesa, odnosno loš uticaj novca na zdravstveni sistem: „Lekar nikada ne sme da stavi sopstveni ili interes treće strane iznad interesa svog pacijenta.“
Ovaj plemeniti princip, međutim, pada pred težinom činjenica. Bolnice se često finansiraju od strane farmaceutskih kuća. Ovo ima štetan uticaj – zdravstveni radici se podstiču da prepisuju nepotrebne lekove i sprovode suvišne medicinske procedure i testove.
Na skupu u Luganu je zaključeno da se mora vršiti stalni pritisak na donosioce odluka, ali i da struka mora da odbrani medicinu kao humanu delatnost koja u svom središtu ima zdravlje i dobrobit čoveka, kao i prava pacijenata na adekvatno lečenje.