Hasan Omerović pao je u krošnju drveta pa na beton sa visine od 2.650 metara, brzinom od 120 kilometara na sat. Ostao bez s mukom zarađene penzije, pišu Niške vesti.
U istoriju padobranstva upisao se na strašan način. Podoficiru 63. padobranske brigade Hasanu Omeroviću (54) iz Niša, u toku opitnog skoka sa novim vojnim padobranima, 15. februara 1990. otkazale su i glavna i pomoćna kupola.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Samo sa trećinom otvorenog padobrana, sa visine od 2.650 metara, brzinom od 120 kilometara na čas, pao je na krošnju drveta, a onda na betonsko igralište niškog aerodroma. Omerović je tada zadobio 17 preloma, proglašen je 30 odsto invalidom, ali je odbio da tako ode u penziju.
Kada je samo čudom izbegao smrt, potonjih godina je doživeo ono što ni u snu ne bi pomislio. Posle ratnih dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije, morao je da napusti čuvenu 63. padobransku brigadu, pa je i dan-danas – bez posla i penzije.
Samo četiri meseca od, umalo, fatalnog pada, Omerović se 1991. godine vratio u stroj. Sa niškim padobrancima tri godine proveo na najžešćim ratištima u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni, na kojima je stekao i medalju za hrabrost. Unapređen je i u čin oficira, ali ta odluka nikada nije realizovana.
– Po povratku u Niš 1993. godine, bio sam primoran da podnesem zahtev da odem iz elitne brigade zbog velikog pritiska pojedinih oficira bezbednosti, samo zato što sam druge veroispovesti – kaže, za Hasan Omerović. – Jedinicu sam napustio kao stariji vodnik prve klase. Potražio sam pravdu na sudu, ali nisam je dobio. Sada je tražim pred sudom u Strazburu.
Posle skidanja beretke, instruktor skijanja, alpinizma i padobranstva sa 1.573 skoka, majstor džuda treći dan i kik-boksa, koji je završio sve diverzantske i obaveštajno-bezbedonosne škole u 63. padobranskoj brigadi, ostao je u Nišu. Trenirao je mladiće i devojke i, kako kaže, od njih stvarao majstore kik-boksa. I sada dnevno sa svojim pulenima provodi najmanje po pet-šest sati.
A svake godine slavi dva rođendana – dan kada se rodio i dan kada je pao na betonsko tlo i ostao živ.
Ni danas, posle 25 godina, nema pravog odgovora na uobičajeno pitanje za neverovatan slučaj – ”kako je to uopšte moguće?” Priseća se da je sa još petoricom kolega trebalo da obavi rutinski skok iz aviona ”AN-2”. Na visini od preko 2.500 metara, pala je komanda za iskakanje.
FENOMEN – Padobranci kažu da je Hasan prilikom pada zakačio granu drveta, pa se on u jednom momentu ”ispravio” i nogama udari o beton. Vele i da je neko, vozeći auto, tolikom brzinom udario u betonski zid, sigurno ne bi preživeo. A po zakonima fizike, prilikom pada pri brzini od 120 kilometara na čas, trebalo je da ”eksplodira”.
– Na oko 1.500 metara visine formirali smo ”zvezdu”, što je za nas, već proverene padobrance, bila rutinska stvar – priča Omerović. – Kada je, potom, od najstarijeg po činu među nama, mimikom pala komanda za razlaz, svako je u vazduhu krenuo ”svojim putem”.
Na visini od 750 metara, Omerović je otvorio glavni padobran. Vazduhom su se napunile samo dve i po komore.
Bio je na visini od 500 metara, a zemlja se približavala neverovatnom brzinom. Pokušao je da obema rukama rastrese slobodne krajeve kupole, ali – ništa. Preostalo mu je jedino da aktivira pomoćni padobran. Međutim, pre toga trebalo je da odbaci glavnu kupolu.
– Poslednja nada da preživim bio je rezervni padobran – priča iskusni padobranac. – Povukao sam ručicu i sa pogledom, punim nade, čekao da se otvori. Desilo se, međutim, najgore. Za delić sekunde kupole glavnog i rezervnog padobrana su se umrsile. U trenutku nemoći, kad sam grabio ”smrti u zagrljaj”, potekle su mi suze.