Svetski mediji su sa priličnim oduševljenjem objavili i vest da je farmaceutska kompanija Ficer (Pfizer), nakon 20-ak drugih iz SAD i Evrope, blokirala isporuku sastojaka za injekcije za izvršenje smrtne kazne državama u SAD koje ovu kaznu još uvek sprovode. To jeste razumljivo, i PR saopštenje tim povodom sadrži poruke humanosti, ali…
Ficer je bila poslednja farmaceutska kompanija čiji su proizvodi još uvek mogli da se nabave u SAD za izvršenje smrtne kazne. Nakon što je i ova kompanija rešila da blokira isporuku u SAD više ne postoje supstance koje odobrila FDA (Administracija za hranu i lekove) a koje se koriste za izvršenje smrtne kazne.
- Uzgred, Ficer je druga kompanija po količini novca koju sakrije od poreznika u SAD zahvaljujući poreskim rajevima (prva je Epl)
Ovakav pritisak od strane farmaceutskih kompanija traje već nekoliko godina i zapravo nije ga tako jednostavno ni bilo sprovesti jer pojedine komponente injekcija za izvršenje smrtne kazne imaju i druge primene, tj. mogu se koristiti i za lečenje ljudi.
Naravno, sve ove odluke farmaceutskih kuća prate PR saopštenja kako su one posvećene spašavanju života i oštro se protive najtežoj kazni i ne žele da učestvuju u tom procesu. I naravno, nijedna ne pojašnjava zašto su desetinama godina zarađivale hiljade dolara upravo na ovim poslovima i kako to da se tek sad, kad je „veća dara nego mera“, odlučuju za blokadu.
Naime, isporuka supstanci za izvršenje smrtnih kazni danas, kad sve manje država ima smrtnu kaznu u svom kaznenom sistemu, čini izuzetno mali procenat prodaje i zarade farmaceutskih kuća, pa to što izgube obustavom isporuke mogu da pokriju prodorom pratećih PR saopštenja u medije. Jer, svi mediji će ovo objaviti, i tolika reklama bi koštala mnogo više od onoga što se gubi ovim „plemenitim potezom“.
Naravno da su protiv jer na taj način imaju jednog pacijenta manje. Koliko god on dugo živeo, bolji je izvor prihoda – Eva P.V. u komentaru na Fejzbuk stranici Penzina.
Međutim, prateći ovu priču, Penzin je primetio još dve stvari koje se u stranim medijima baš i ne pominju…
Prva jeste to što sve više država u svetu prihvata asistirano samoubistvo i eutanaziju kao sastavni deo zdravstvene zaštite (kliknite na crveni link da pogledate više o ovome na Penzinu jer godinama već detaljno pratimo tu priču). I prirodno, s obzirom da je cilj ovih supstanci da prekinu život, postavlja se pitanje koliko je dugoročno održivo rešenje, jer neka država može imati i smrtnu kaznu (koja se načelno smatra reliktom prošlosti) ali i asistirano samoubistvo (koje se sve više smatra humanom opcijom za pacijente koji se tako opredeljuju). Bez supstanci za proceduru prekida života ne mogu se obaviti ni izvršenja smrtne kazne ali ni asistirana samoubistva.
Drugi problem koji nam je u Penzinu pao na pamet jeste taj da pravosnažne sudske presude, i čitava kaznena politika jedne države, koja je posledica nekih (demokratskih) aktivnosti njenih stanovnika, dolazi u situaciju da ne može biti poštovana zato što privatne kompanije odlučuju da ne isporuče robu (i usluge) koja je potrebna da bi se to desilo.
Dakle, ne govorimo o tome da li je smrtna kazna opravdana ili ne, već o tome da je ona deo zakona neke države i da se zakon (makar i „zatucan“) izigrava prostom odlukom privatnih kompanija. Drugim rečima, ako neka država odluči da zabrani neki lek ili supstancu zato što nije uverena u njenu efikasnost ili su primećeni veći rizici za pojavu negativnih efekata, da li se ta država izlaže opasnosti da joj budu isporučeni i drugi proizvodi – lekovi, vakcine, itd?
Argument da „ne bi to uradili zbog negativne reklame“ prilično je bled. Na primer, da li zaista neko u Srbiji misli da bi farmaceutskoj kući na matičnom (severnoameričkom ili zapadnoevropskom tržištu) bila negativna reklama to što je (prokazanoj) zemlji poput Srbije ukinula bilo šta, pa bile to i vakcine?