Čega se ljudi sećaju nakon kliničke smrti? (2)

Celokupni dijapazon mentalnih i kognitivnih sećanja obuhvata: strah, životinje/biljke, jarka svetlost, nasilje/proganjanje, deža-vi, porodica i prisećanje događaja nakon oporavka od srčanog zastoja

Među onima koji su izvestili da su primetili svesnost i koji su dalje ispitivani, 46 odsto je iskusilo širok dijapazon mentalnih sećanja u vezi sa smrću koji nije bio u skladu sa obično korišćenim terminom „iskustvo bliske smrti“ IBS. Ova sećanja obuhvataju strašna i proganjajuća iskustva.

Samo devet odsto je imalo iskustva koja se slažu sa IBS, a dva odsto je pokazalo punu svesnost koja odgovara vantelesnim iskustvima sa jasnim sećanjem na to da su „videli“ i „čuli“ događaje.

Celokupni dijapazon mentalnih i kognitivnih sećanja obuhvata:

  1. strah
  2. životinje/biljke
  3. jarka svetlost
  4. nasilje/proganjanje
  5. deža-vi porodica
  6. prisećanje događaja nakon oporavka od srčanog zastoja.

Sem Parnija upozorava da je za istraživanje svesti i stanja ljudskog uma u vreme smrti neophodno veoma složeno i kontinuirano ispitivanje kako bi se bolje razumelo šta se dešava u vreme smrti.

Pored toga, istraživači su takođe zaključili da su potrebne dalje studije kako bi se istražilo da li svesnost (određena ili neodređena) može dovesti do dugoročnih negativnih psiholoških problema uključujući i posttraumatski stresni poremećaj.

Sem Parnia je direktor istraživanja oživljavanja na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stony Brook i vodeći autor istraživanja koje je objavljeno u časopisu Resuscitation.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *