Stari Britanci imaju novac, kupuju nekretnine i troše novac u tradicionalnim radnjama. Mladi iznajmljuju stanove, kupuju putem interneta. Koja generacija je zanimljivija lokalnim vlastima?
Obalski gradovi u Engleskoj preplavljeni su novim stanovnicima, koji, u svojim 60.im i 70-im godinama beže od londonske vreve i vreline uzavrelog tržišta nekretnina poslednjih godina.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Međutim, ova seoba starijih građana u provincijske gradove na obali mora ali i unutar engleskog kopna i tamo je pokrenula drastičan rast cene nekretnina. Tako su cene nekretnina na obali prosečno porasle za 128 odsto od 2001. do 2011 godine, dok je prosek na Ostrvu u istom periodu bio 119 odsto.
Lokalne samouprave svih ovih gradova vide odličnu priliku u ovakvom trendu. To ne čudi jer – Britanci stariji od 50 godina poseduju oko 80 odsto bogatstva države, i namerni su da tu imovinu troše na kuće i kupovinu u lokalnim radnjama. Sa druge strane, mladi prosto rentiraju nekretnine i kupuju putem interneta što lokalnim samoupravama ne donosi jednako prihoda.
Osobe od 50 do 74 godine starosti izdvoje duplo više novca za bioskop od onih mlađih od 30 godina. Od 2000. do 2010. godine osobe od 65 do 74 godine povećale su svoju potrošnju u restoranima za 33 odsto, dok su je mlađi od 30 godina smanjili za 18 odsto.
Nedavne reforme kojima se otključava penziona ušteđevina za građane, verovatno će uliti dodatnu injekciju potrošnje starijih osoba. Dovoljno je reći da je finansijska kriza oduzimala poslove svim starosnim grupama osim onim starijim od 65 godina.
Ipak, biznisi kao da ne prepoznaju pravu šansu jer su opsednuto orjentisani na London i nove proizvode, dok su starije generacije radije da troše na dobro poznate grupe proizvoda i brendove, ocenjuje Ekonomist.