Priča sa II konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“, kategorija „Najbolja putopisna priča iz Srbije“.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Godine 776. pre nove ere, prve olimpijske igre održane su u Grčkoj, uz boga Zevsa i ostale grčke bogove u Elidi. Od tada, pa do današnjih dana, održavaju se svake četvrte godine (osim za vreme ratova). To je istorija i predanje. E, možda baš inspirisani duhom helenskog olimpizma, „vremešne“ osobe, tj. mi, ljudi „trećeg životnog doba“, imamo olimpijadu sporta, zdravlja i kulture, kao izazov i šansu, da mobilišemo sve svoje snage, umeće i iskustva, sa svojim vršnjacima „izađemo“ iz marginalizacije i anonimnosti.
Tako je sve počelo… Olimpijada trećeg životnog doba (naša olimpijada), što znači: kultura, umešnost življenja u starosti. To je i Vlada Srbije (odlukom) usvojila. Na Olimpijadi su zastupljene razne sportske aktivnosti i rekreacije. Ali, Olimpijada je uvrstila u svoj program i književno stvaralaštvo (roman, pesma, priča, zapis, satira) da budu objavljivani. Zastupljena je umetnost slikarstva i vajarstvo. Književni klub opštine Vrnjačka banja nosi naziv: „Dr Vladeta Vukotić“…
A samo putovanje, reklo bi se – obično… Možda, ali nije (barem meni) jer, vest da sam pozvan na Olimpijadu trećeg životnog doba u meni je izazvala posebne emocije. Druženje, u toku putovanja, bilo je zanimljivo. Društvo veselo, zabavno „dolično“ našim godinama. Pogotovu što su tu bili i oni za sportske aktivnosti. Ali u meni izaziva posebno osećanje gledanje kroz prozor autobusa krajolika naše divne, najdraže Srbijice mile.
Međutim, desilo se nešto, nešto – čudno… Zadremao sam. Valjda od uzbuđenja. Odjednom – graja, galama, ja u autobusu! Stigli smo! Vrnjačka banja. Hotel „Breza“. Smeštaj odličan. Dogovor o planu aktivnosti. I tako, ja sam, za ono nekoliko dana, upoznao eminentne, poznate linosti. Za vreme posebnih sastanaka, sa njima i meni je bila posebna čast kada sam čitao stihove iz svoje knjige poezije. Ne bih izdvajao, ali ću ipak spomenuti jedno izuzetno, (barem meni ) ime: dr Svetolik Milekić.
I tako, nakon svega doživljenog i proživljenog ostaje u riznici uspomena, pamćenja i sećanja za nezaborav.
Pa, drage moje i dragi moji, u tzv. trećem životnom dobu – Živeli i zdravi bili…
Božidar Tasić
76 godina, Beograd
Spisak objavljenih priča i pesama sa II konkursa za najbolji putopis starijih „Draganova nagrada“ pronaći ćete u članku: Radovi sa II konkursa za najbolji putopis starijih „Draganova nagrada“