Biciklizam – dobar i za zdravlje i za budžet

Dobrobiti biciklizma za zdravlje su nepobitne, ljudi sve više postaju i ekološki osvešćeni, pa se i biciklizam kao način upoznavanja drugih zemalja sve više razvija. 

Biciklizam je, sve do krize, beležio ubrzan razvitak u zapadnom svetu. Iako ne istom brzinom, on se i dalje razvija, a Srbija bi mogla da iskoristi, sa malo ulaganja, potencijal koji ima biciklistički turizam.

Ako se posmatra samo Evropska unija, razlike su velike u intenzitetu, ali i načinu korišćenja bicikla.
Tradicionalno biciklističke zemlje severa mnogo više koriste bicikl kao prevozno sredstvo – U Holandiji se 26% svih putovanja obavi biciklom, dok je u Britaniji taj procenat samo 2%. Isto tako, prosečan Holanđanin bicikl vozi 2,3 km dnevno, a Španac samo 0,1 km.

Sa druge strane, dok je na severu Evrope bicikl pre svega prevozno sredstvo, u mnogim zemljama zapadne Evrope, kao što su Francuska i Italija, sve više se razvija i čitava biciklistička kultura. Pored mode, tu je i način života. Biciklisti u ovim zemljama često sebe doživljavaju kao posebnu grupu jer imaju određene specifične navike i stavove, npr. zdrava hrana, život okrenut prirodi i sl. (Bicikletarije)

Bez obzira na ove razlike i na izvesni kratki prekid razvitka biciklističke kulture, dobrobiti biciklizma za zdravlje su nepobitne, ljudi sve više postaju i ekološki osvešćeni, pa se i biciklizam kao način upoznavanja drugih zemalja sve više razvija.

Procenjuje se (istraživanje u pdf. formatu) da u Evropi godišnje bude oko 2.295 milijardi biciklističkih putovanja i izleta, što u novcu iznosi više od 44 milijarde evra godišnje. Biciklistički turizam je jedna od oblasti turizma sa najvećim rastom i, što je još važnije, sa najvećim potencijalom.

Ono što je odlično kod ove vrste turizma jeste i to što zahvaljujući njemu budu posećene i one oblasti koje obično ne privlače turiste. Na taj način se jača i lokalna privreda.

Poboljšanjem biciklističke infrastrukture za veoma kratko vreme broj korisnika bicikala može da se poveća. Barselona je u martu 2006. godine uvela novi sistem sa servisima za bicikliste. Već u novembru 2007. godine taj sistem je zabeležio blizu tri miliona korišćenja, što predstavlja oko osam miliona kilometara pređenih biciklom.

Ulaganja u infrastrukturu bilo koje vrste jesu, pre svega, priča za državu. Međutim, biciklizam bi kao eventualan izvor zarade mogao biti tema za razmišljanje i preduzimljivih pojedinaca.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *