U Srbiji je najzastupljenije putničko zdravstveno osiguranje, učestalost korišćenja životnog osiguranja raste sa uzrastom, a prošle, 2015. godine gotovo svaki drugi stanovnik obavio je bar jedan pregled u privatnim zdravstvenim ustanovama, iako je privatno zdravstveno osiguranje uplaćavao tek svaki deseti.
Nešto više od polovine stanovnika Srbije (52,7 odsto) koristi bar neku od tri vrste osiguranja:
- putničko zdravstveno osiguranje
- životno osiguranje
- privatno zdravstveno osiguranje.
Pritom, tri četvrtine korisnika koristi samo jednu od pomenutih vrsta osiguranja, svaki peti koristi dve vrste, a samo 6,8 odsto njih koristi sve tri vrste osiguranja, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja beogradske agencije za istraživanje tržišta i javnog mnjenja MASMI o navikama u korišćenju različitih vrsta osiguranja u Srbiji.
Istraživanje je, kako piše časopis „Biznis i finansije„, sprovedeno u januaru 2016. godine na uzorku od 1.000 ispitanika, koji je činilo 48,5 odsto muškaraca i 51,5 odsto žena, uzrasta između 18 i 60 godina, iz regiona Beograda, Vojvodine, Zapadne i Istočne Srbije. Osim navika u korišćenju različitih vrsta osiguranja, istraženo je da li i u kojoj meri ispitanici posećuju privatne zdravstvene ustanove.
Rezultati pokazuju da je u Srbiji najzastupljenije putničko zdravstveno osiguranje, a tokom 2015. godine koristilo ga je 44,3 odsto stanovnika. U ovoj kategoriji najčešće su korišćene usluge Dunav osiguranja (23,7 odsto) i Generali osiguranja (22,3 odsto), a slede ih DDOR Novi Sad sa 15,5 odsto i Uniqa osiguranje sa 14,9 odsto korisnika. Ostala osiguravajuća društva imala su manje od 10 odsto korisnika.
Pritom, broj korisnika putničkog zdravstvenog osiguranja u DDOR Novi Sad znatno je veći u Vojvodini (32,7 odsto) i zapadnoj Srbiji (18,7 odsto), u odnosu na Beograd (7,5 odsto) i istočnu Srbiju (2,6 odsto). S druge strane, putničko zdravstveno osiguranje u Uniqa osiguranju češće se koristi u Beogradu (23,7 odsto) i Vojvodini (17,6 odsto), nego u Zapadnoj (5,4 odsto) i Istočnoj Srbiji (4,4 odsto).
Polisu životnog osiguranja poseduje 15,7 odsto stanovnika, pri čemu učestalost korišćenja životnog osiguranja raste sa uzrastom (od 10,1 odsto za uzrasnu grupu 18-29 godina, do 20,4odsto za uzrasnu grupu 50-59 godina). Polisa životnog osiguranja se najčešće nabavlja preko agenta prodaje (46,9 odsto korisnika), a nešto više od četvrtine korisnika kupilo je polisu direktno kod osiguravajućeg društva. Kupovine polise preko poslodavca (12,6 odsto) i banke (8,3 odsto) slabije su zastupljene.
U kategoriji životnog osiguranja prednjači Generali osiguranje sa 23,4 odsto korisnika, a prate ga DDOR Novi Sad (19,1 odsto), Uniqa (17,8 odsto) i Dunav osiguranje (15,8 odsto). Očekivano, više od trećine svih polisa životnog osiguranja u Vojvodini pripadaju DDOR Novi Sad.
Privatno zdravstveno osiguranje
Tokom 2015. godine, gotovo svaki drugi stanovnik obavio je bar jedan pregled u privatnim zdravstvenim ustanovama, pri čemu je skoro četvrtina njih posećivala privatne zdravstvene ustanove jednako često ili češće nego državne. S druge strane, privatno zdravstveno osiguranje uplaćavao je tek svaki deseti stanovnik.
Zanimljivo je da nema razlike u verovatnoći posećivanja privatnih zdravstvenih ustanova između onih koji uplaćaju i onih koji ne uplaćuju privatno zdravstveno osiguranje. Takođe, žene su nešto sklonije posećivanju privatnih zdravstvenih ustanova nego muškarci, a u Beogradu i Vojvodini praksa odlaska u privatne ustanove je češća nego u istočnoj Srbiji.
Kada je reč o učestalosti, najveći broj korisnika posećuje privatne zdravstvene ustanove dva do tri puta godišnje (48,9 odsto), svaki treći ima samo jednu posetu godišnje, dok tek svaki peti odlazi u privatne zdravstvene ustanove više od tri puta za godinu dana. Pritom, žene su sklonije da posećuju privatne zdravstvene ustanove veći broj puta.
Korisnici u privatnim zdravstvenim ustanovama najčešće obavljaju laboratorijske analize (62,7 odsto). Ginekološke i urološke preglede obavlja nešto manje od trećine korisnika, dok kod oftalmologa odlazi 15,2 odsto korisnika. Žene nešto češće posećuju oftalmologa, dok muškarci češće odlaze kod lekara opšte prakse. Korisnici uzrasta preko 50 godina znatno ređe posećuju ginekologa/urologa nego mlađi korisnici.
Kada je reč o ceni pregleda u privatnim zdravstvenim ustanovama, 57,9 odsto obavljenih pregleda plaćeno je do 2.500 dinara, a 42,1 odsto pregleda je koštalo preko 2.500 dinara. Zanimljivo je da su žene izdvajale nešto više novca po pregledu u odnosu na muškarce.
Nalazi istraživanja potvrđuju i da su korisnici koji već koriste neku vrstu osiguranja, skloniji da se odluče za još neki osiguravajući proizvod.
Tekst je objavljen u 125 broju (mart 2016) časopisa „Biznis & Finansije„