Istraživanje na miševima otkrilo je da Alchajmer može promeniti nalaze urina, te, ako se ispostavi da ova veza važi i za ljude, možda smo na pragu relativno jednostavnog dijagnostifikovanja ove opake bolesti u ranim fazama.
Danas se dijagnoza za Alchajemerovu bolest uspostavi obično kada je već uzela maha, i pacijent pokazuje očite znake kognitivnih poteškoća. Nisu naročiti rezultati postignuti ni sa pokušajima da se prepoznaju spoljašnji simptomi u ranim fazama jer se Alchajmer ispoljava često u sasvim netipičnim oblicima.
Zato se nauka okreće hemijskim analizama koje bi mogle da nam kažu kada postoji velika verovatnoća, ili već može da se potvrdi pojava bolesti.
Za ovo su tragove potražili tamo gde se traže i za mnoge druge bolesti – u mokraći. Naime, urin pokazuje promene hemijskog sastava prema kojima se može čitati ono što se događa u telu, pa se tako mogu otkriti i neke vrste raka dojke.
Kada je o Alchajemeru reč, konkretno se traži element koji svedoči o prisutnoj patologiji – amiloid beta (amyloid-β – Aβ).
Naučnici sa hemijskog centra Monel, američkog ministarstva poljoprivrede, ispitali su tri tipa Alchajmera koji na različite načine dovode do mutacije gena za amiloid proteine (APP) što dalje dovodi do nakupljanja velike štetne koncentracije amiloida beta u mozgu miševa.
Međutim, zanimljiv je naročito način na koji su naučnici ispitivali urin obolelih miševa… Znajući da bi materije koje eventualno mogu naći u uzorcima urina veoma brzo isparile, a da miševi upoznaju jedni druge i kroz mirisanje mokraće, naučnici su ponudili miševima uzorke urina zdravih i obolelih miševa. Ispostavilo se da su miševi znatno više vremena proveli njušeći uzorke obolelih od Alchajmera što znači da u njima mora postojati nešto što ih izdvaja od običnog mirisa.
Tek zatim naučnici su se detaljnije pozabavili ispitivanju uzoraka klasičnim metodama kada su bili sigurni da bi takvo ispitivanje dalo rezultate. Ovo ih je podstaklo da prate svaku razliku i, zanimljivo, utvrdili su da ne postoji nikakvo novo jedinjenje koje bi davalo neki poseban miris, već da je u pitanju promena koncentracije standardno pristunih sastojaka urina. To zapravo znači da mutacija gena i Alchajmerova bolest dovode do neke vrste metaboličkog poremećaja.
I najvažnije, ovaj poremećaj odnosa „snaga“ sastojaka u urinu može se detektovati i pre nego što se u mozgu nakupe značajnije količine štetnih proteina koje prate alchajmerovu bolest, prenosi IFL Science.
Čitajte više o Alchajmeru na Penzinu klikom na tag „Alchajmer“ ispod.