U 2017. godinu bez državljanstva, lične karte, penzije, socijalne pomoći

U 2017. godinu bez državljanstva, lične karte, penzije, socijalne pomoći

Tokom poslednjih par meseci Praxisu se sve više obraćaju građani koji se susreću sa problemima prilikom pokušaja da zamene ličnu kartu, a zbog neposedovanja državljanstva Srbije. Naime, ti ljudi rođeni su u nekoj od zemalja regiona, posedovali su trajne lične karte i nisu bili svesni da nisu upisani u knjige državljana. Sada su morali do kraja 2016. godine da zamene staru trajnu ličnu kartu novom, biometrijskom. Pored ljudi poreklom iz Hrvatske, BiH, Makedonije, Crne Gore, Slovenije, za pomoć su se u nekoliko slučajeva obratila čak i lica rođena u Bugarskoj i Rumuniji.

Reč je uglavnom o starim licima rođenim dvadesetih ili tridesetih godina prošlog veka, koja u mestu svog rođenja nemaju nikoga ko bi im mogao pomoći u pribavljanju dokumenata koja bi se koristila kao dokaz u postupku prijema u državljanstvo Srbije koji su prinuđeni da pokrenu. Ova lica su često nemoćna, bolesna, nepokretna, slepa ili sama, te im je odlazak do suda radi overe punomoćja, ili do policijske uprave, radi podnošenja zahteva za prijem u državljanstvo, gotovo nemoguć.

Iako službenici policijskih uprava sa kojima Praxis sarađuje izlaze na teren kako bi od onih najugroženijih uzeli zahtev za prijem u državljanstvo, prema njihovim rečima, na zahteve novonastale situacije je veoma teško odgovoriti. Naime, problemi sa kojima se pomenuta lica najčešće suočavaju su nemogućnost overe punomoćja i neposedovanje finansijskih sredstava potrebnih za plaćanje takse za prijem u državljanstvo (skoro 18.000 dinara – 150 evra).

S tim u vezi, neretko se dešava da se pojedine policijske uprave obraćaju Praxisu kako bi pomogle socijalno najugroženijim građanima da pribave potrebna dokumenata. Međutim, izvesno je da se u ovoj situaciji nalazi mnogo veći broj ljudi, koji ne znaju kome da se obrate za pomoć, ili ne znaju da moraju da zamene svoje lične karte, odnosno smatraju da su trajne i kao takve još uvek važeće.

Takođe, neretko se dešava da dokumenti koje Praxis uspe da pribavi iz drugih zemalja sadrže greške kao što je nepostojanje napomene o zaključenju braka i promeni prezimena, greške u datumu rođenja u odnosu na onaj koji je upisan u postojećoj ličnoj karti, greške u imenu i prezimenu, ili mestu rođenja. U takvim situacijama, dok se ne izvrše neophodne ispravke, ova lica nemaju mogućnost da pokrenu postupak prijema u državljanstvo.

Sa druge strane, postupak ispravki pomenutih grešaka u pojedinim zemljama, kao što je Makedonija, je veoma komplikovan, ili gotovo nemoguć, jer tamošnji nadležni organi zahtevaju veliki broj dodatnih dokumenata i različitih potvrda, iako ova lica često ne poseduju nijedan stari dokument.

Ukoliko se uzme u obzir trajanje postupka ispravke, a zatim i trajanje postupka prijema u državljanstvo (6 meseci do godinu dana) izvesno je da ova lica neće posedovati važeću ličnu kartu duži vremenski period. Bez validnog identifikacionog dokumenta neće imati načina da ostvare mnoga od svojih osnovnih prava, kao što je zdravstvena zaštita. Takođe, postoji opasnost da će im novčana socijalna pomoć biti ukinuta, ali i mogućnost da primaju penziju na koju su prethodno ostvarili pravo.

izvor: Praxis

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *