Ratni suveniri i danas traže spokoj

Ratni suveniri i danas traže spokoj

Danas je malo poznata praksa sa Pacifičkog ratišta kada su američki vojnici kućama slali „ratne suvenire“ u vidu posmrtnih ostataka japanskih vojnika…

Foto: Naslovna strana magazina Tajm iz maja 1944. (opis na kraju teksta)

Ne kaže se slučajno da pobednici pišu istoriju, ali Drugi svetski rat jedan je od istorijskih događaja koji najduže odoleva „jasnoj“ crno-beloj podeli na dobre i zle momke.

Možda je zato danas malo poznata praksa sa Pacifičkog ratišta kada su američki vojnici kućama slali „ratne suvenire“ u vidu posmrtnih ostataka japanskih vojnika: lobanje, uši, pa i otvarače za pisma od ljudske kosti.

Jedan takav „nož za pisma“, dobio je i predsednik Teodor Ruzvelt od kongresmena iz Demokratske stranke. Istoričar Simon Harison, u svojoj knjizi na temu trofeja sa Pacifika (2006), kaže da je predsednik prokomentarisao da je to „vrsta poklona koju voli da dobija„, ali i da je nekoliko nedelja kasnije, uz pritisak iz vojnih i crkvenih krugova, vratio poklon uz preporuku da se posmrtni ostaci sahrane.

Međutim, mnoge kosti i danas ne miruju. U Finiksu, SAD, 2010. godine, nakon što je deda, bivši vojnik, preminuo, njegov unuk, pored brojnih „klasičnih“ ratnih suvenira (sablji, zastava, itd), pronašao je i kolekciju od preko 20 lobanja sa ugraviranim mestima i datumima: Ivo (Džima), 28. februar; Guam, 31. jul, snajper, palmino drvo...

Iste 2010. godine, kolekcionar iz Bostona, SAD, nakon pet godina pokušaja, uspeo je da pošalje lobanju u Japan radi odgovarajućeg odlaganja posmrtnih ostataka.

On je lobanju kupio 2005. godine za 50 dolara. Na njoj je ugravirano „1945, Jap(anska) lobanja, Okinava“. Međutim, ispostavilo da je lobanja pripadala mladoj ženi, između 18 i 25 godina, ali koja je umrla oko pola veka pre rata.

Kolekcionar objašnjava da su grobnice na Okinavi izgledale kao bunkeri za municiju, pa je, pretražujući jednu od njih, neki vojnik verovatno uzeo već ogoljenu lobanju kao „suvenir“.

Fotografija na vrhu teksta nalazila se na naslovnoj strani čuvenog magazina Lajf (Life – život), objavljenog 22. maja 1944. godine. Opis kaže (sitna slova na dnu): Ratna radnica iz Arizone piše svom momku u mornarici zahvalnicu za lobanju japanskog vojnika koju joj je poslao (u natpisu se koristi pomalo pogrdan skraćeni izraz za Japance – Jap).

Za više informacija možete početi od stranice Vikipedije posvećene ovoj temi.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *