O Zakonu o radu, ili: Reforme i revolucije

Kako nastaju revolucije? Postoji mišljenje da pobuna dolazi zbog manjka novca u novčaniku ili zbog viška ideja u glavi. Međutim, uzroci su možda daleko profaniji, i ne tako dobro skriveni pažljivom oku.

Aleksej Kišjuhas u tekstu za Danas, govoreći o reformi Zakona o radu, podseća na uzroke revolucija u društvu, koje je postavila američka sociološkinja sa Hardvarda Teda Skočpol objavom knjige „Države i društvene revolucije“ (1979), i u kojoj tvrdi da je sve ono što smo znali o revolucijama zapravo pogrešno.

– Kako nastaju revolucije? Od Tukidida preko Marksa naovamo, pametni ljudi su tvrdili da do njih dolazi usled  nezadovoljstva i materijalne bede običnog čoveka. Drugi pametni ljudi, poput Tokvila, tvrdili su da je uzrok u pojavi revolucionarnih ideja među građanstvom. I neku verziju ove priče su usvojili i laici – do pobuna dolazi zbog manjka novca u novčaniku ili zbog viška ideja u glavi – piše Kišjuhas i objašnjava redosled poteza u revoluciji prema Tedi Skočpol:

  1. Prvo, država ima neki finansijski problem, poput zjapeće rupe u budžetu.
  2. Drugo, šta će i kuda će, država pokušava da pokrene neke reforme.
  3. Treće, ove reforme najviše pogađaju interese dominantne klase, tj. onih koji imaju najviše novca, privilegija i ugleda.
  4. Četvrto, oni su ti koji se bune, ali to ne čine jeftino, Molotovljevim koktelom – već opstrukcijama, korupcijom, dovođenjem svojih ljudi u ministarske fotelje i slično.
  5. Peto, rezultat je gradualno zaustavljanje, zamrzavanje ili paraliza svake državne aktivnosti, uključujući tu i održanje nekakvog reda i poretka.
  6. Šesto, tada se otvara prostor za nezadovoljstvo siromašnih i za njihovo izlivanje na ulicu. I tek tada potlačeni jurišaju na Bastilju ili na Zimski dvorac. Ali pravi, strukturni uzrok masovnih pobuna leži u sukobu dominantne klase sa državnim aparatom.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *