9 psiholoških razlika između bogatih i siromašnih

9 psiholoških razlika između bogatih i siromašnih

„Postoji obilje u siromaštvu koje bogatima često nedostaje. To je obilje saosećanja“, reče Loik Šnajder, a ovo istraživanje – koje tek treba da se razvije u teoriju, podržava, između ostalog, i ovu tvrdnju.

Fotografija iz filma „Marija Antoaneta“

Američki naučnici su 2012. godine, u časopisu Psychological Review, dali nacrt socijalno-kognitivne teorije ličnosti kojom se opisuju psihološke razlike između društvenih klasa. Socioekonomski status osobe oblikuju njeni resursi (bogatstvo, obrazovanje, profesija) i njeno shvatanje položaja koji ona zauzima u odnosu na druge osobe u društvu.

Prema njihovoj teoriji, društvena klasa određuje kontekst koji utiče na različite osnovne psihološke procese i predstavlja ključni aspekt načina na koji osoba vidi sebe i kako se odnosi prema društvu. Oni smatraju da ovaj doživljaj sebe izaziva pouzdane kognitivne obrasce (koji se nalaze, u proseku, u grupama, ali ne nužno i kod svakog pojedinca koji čini grupu):

  • kod niže klase – kognitivna i relaciona orijentacija okrenuta je ka okolini i situaciji u kojoj se nalaze;
    – osećaj da je njihovo delovanje neprestano pod uticajem spoljne sile koja je van njihove kontrole
  • kod više klase – orijentacija koja je solipsistička (zasnovana na njihovoj sopstvenoj savesti i njihovim unutrašnjim stanjima) i individualistička;
    – osećaj da oni lično imaju presudan uticaj na svoje izbore i akcije

Formulisali su devet hipoteza koje su u vezi sa ovim modelom i analizirali su istraživanja koja se na njih odnose. Iako se društveni slojevi stalno mešaju i iako postoji mogućnost društvene pokretljivosti u toku života pojedinca, naučnici su se fokusirali na dva društvena sloja sa dva kraja društvene lestvice: siromašne i bogate.

Društvena klasa i shvatanje sopstva

Shvatanje sopstva se odnosi na način na koji doživljavamo sebe

1. hipoteza: Osobe koji pripadaju nižoj društvenoj klasi opreznije su u odnosu na osobe koje pripadaju višem sloju.

Njihovo životno okruženje je izloženije opasnostima i donosi više spoljnih pretnji (kao primer istraživači navode pravni sistem koji je oštriji kada su oni u pitanju).

Taj izraženiji oprez može da se manifestuje na više načina: fiziološka aktivacija koja je obeležena povišenim nivoima kortizola (hormona stresa), povećani strah od odbacivanja u akademskim krugovima… Istraživanja pokazuju da su osobe iz nižih klasa razvile veću sposobnost otkrivanja pretećih emocija kod svojih bliskih prijatelja. Povećana opreznost može biti i deo objašnjenja zašto je njihovo zdravlje lošije.

2. hipoteza: Osobe koje pripadaju nižoj društvenoj klasi imaju slabiji osećaj lične kontrole u odnosu na one iz više klase

Nekoliko istraživanja je pokazalo vezu između prihoda i osećaja kontrole u različitim oblastima života. Kao i nivo opreza, osećaj kontrole izgleda da je povezan sa zdravljem.

3. hipoteza: Pripadnici niže klase sebe doživljavaju više kroz koncept zajedništva (oni sebe definišu više prema grupama kojima pripadaju i kroz svoje društvene mreže) u poređenju sa onima iz viših klasa koji sebe doživljavaju više lično (koncept sopstva zasnovan na ličnim izborima, sopstvenoj kontroli nad svojim životom i na onom što ih razlikuje od drugih).

Ljudi niže klase češće menjaju shvatanje svog sopstva kako bi ono odgovaralo zahtevima društvenog konteksta, dok oni iz favorizovane klase imaju više slobode da izraze svoju ličnost kroz različite kontekste.

Društvena klasa i društvena percepcija

4. hipoteza: Ljudi iz nižih klasa pokazuju veću empatiju nego oni iz viših klasa.

Više istraživanja je pokazalo da ljudi iz nižih slojeva imaju veću sposobnst poistovećivanja i deljenja emocija sa drugima.

5. hipoteza: Pripadnici nižih slojeva češće svoje lične rezultate pripisuju određenim uslovima i okruženju, dok bogati svoje rezultate pripisuju svojim ličnim snagama.

Ovaj atributivni stil se prenosi na shvatanje najrazličitijih situacija i ima nekoliko implikacija (naročito u pogledu motivacije).

6. hipoteza: Osobe iz nižih slojeva sklone su da veruju da socijalne kategorije stvara društvo, dok su osobe iz gornjih slojeva sklone verovanju da su one zasnovane na ličnim kvalitetima ljudi.

Verovanje viših klasa da su društvene kategorije zasnovane na kvalitetu ljudi podržava shvatanje povlašćenih da je društvena hijerarhija opravdana.

Društvene klase i međuljudski odnosi

7. hipoteza: Osobe iz nižih slojeva iskazuju više saosećanja i više se ponašaju vodeći računa o svom okruženju nego što je to slučaj sa osobama iz viših slojeva.

Nedavno objavljeni radovi o saosećanju podržavaju ovu hipotezu. Jedno od predviđanja zasnovano na ovoj hipotezi jeste da su osobe iz više klase više sklone neetičkom i asocijalnom ponašanju. Preliminarni rezultati idu u prilog ovoj tvrdnji.

8. hipoteza: Pripadnici niže klase više koriste strategije veza u zajednici, dok oni iz viših klasa više koriste strategije trgovine.

U odnosima trgovine, pojedinci nastoje da pregovaraju o prednostima iste vrednosti i vode evidenciju o plaćenim cenama i o dobicima. U odnosima veza u zajednici, koristi se prihvataju bezuslovno i ne vodeći računa o jednakosti. Ova hipoteza proističe iz prethodnih i ostaje da se pokaže u različitim vrstama odnosa. Istraživanja na ovu temu su tek u začetku.

Treba istražiti nekoliko implikacija: na primer, činioce koji određuju formiranje romantičnih veza i zadovoljstvo ovim vezama.

9. hipoteza: Moralna načela osoba iz nižih klasa zasnivaju se, pre svega, na poštenju i zloj nameri prema drugima, dok osobe iz viših klasa daju prioritet ličnom pravu, poštovanju i autoritetu.

Zbog svoje veće sklonosti ka empatiji, ljudi iz nižih klasa veruju da je činiti zlo – nemoralno; zbog svog statusa koji žele da zaštite, ljudi iz viših klasa su skloniji da više cene lična prava i poštovanje autoriteta.

Ovaj nacrt teorije, napominju naučnici, nudi nekoliko pitanja za istraživanje koja tek što su počela da se proučavaju. Na primer: kako ponašanje može da deluje kao znak kojim se otkriva pripadnost društvenoj klasi; koje su posledice prelaska granica društvenih klasa; kroz koje procese akulturacije (prilagođavanje jedinke novoj kulturi) je osoba prošla nakon prelaska u novu društvenu klasu itd.


Michael W. Kraus, Paul K. Piff, Rodolfo Mendoza-Denton, Michelle L. Rheinschmidt, Dacher Keltner (2012), Social Class, Solipsism, and Contextualism: How the Rich Are Different From the Poor, Psychological Review. (PDF)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *