Oko polovine sahrana u Srbiji obavi se na grobljima koja su praktično nelegalna. Dobar deo su uredno održavana seoska groblja pod upravom mesnih zajednica, ali, ima i onih drugih…
Prema anketi koju je, u 10 lokalnih samouprava, od jula do spetembra 2014. godine, sprovela Grupacija preduzeća za pogrebne usluge Privredne komore Srbije (PKS) u Srbiji se svaka druga sahrana obavi na nelegalnim grobljima. U Beogradu ih ima 150, u Kragujevcu 30, u Subotici 18, u Alibunaru 12, a u Smederevu na dva legalna ima 23 nelegalna groblja.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Prema Zakonu o komunalnim delatnostima, održavanje grobalja, kao i sahranjivanje ili kremiranje mogu obavljati isključivo javna preduzeća ili privredna društva u kojima je većinski vlasnik Republika Srbija ili jedinica lokalne samouprave. Zato je anketa u nelegalna groblja uvrstila većinu seoskih grobalja, jer se o njima staraju mesne zajednice ili samoorganizovana fizička lica.
U Novom Sadu su svih 16 seoskih grobalja o kojima se staraju mesne zajednice dobro održavana, poštuju se sve potrebne procedure, pa u javno-komunalnom preduzeću „Lisje” kažu da ih nikako ne bi nazvali „nelegalnim“. Plan je da staranje o njima postepeno preuzme ovo javno-komunalno preduzeće koje se stara o grobljima na teritoriji Novog Sada, Petrovaradina, Sremske Kamenice, Veternika, Futoga.
Drastični su slučajevi, međutim, kada sahranjivanje preuzmu „samoorganizovana fizička lica”. Grupacija je upozorila da se takva večna počivališta grade bez ikakve analize zemljišta i vodenih tokova, bez urbanističko-tehničke dokumentacije, bez infrastrukture i neophodnih objekata, sa neuređenim parcelama. Nezadovoljavajuća je i veličina grobnih mesta, ali i dubina rake.
O tome koliko je tačno takvih grobalja u Srbiji i koliko je pokojnika na njima sahranjeno ne postoje precizni podaci. JKP „Gorica” iz Niša barata sa brojevima dobijenim iz gradske uprave prema kojima na teritoriji njihove opštine ima 35 nelegalnih grobalja. Na najvećem od njih, Donjoj Vrežini, obavi se i po nekoliko sahrana u toku dana, a na manjim seoskim grobljima deset-petnaest mesečno, kaže Budimir Savić, pomoćnik direktora JKP „Gorica” za poslove sektora „Pogrebne usluge”.
– Prave evidencije koliko je na divljim grobljima sahrana urađeno, ko sve sahranjuje i ko organizuje ukop uopšte nema. U suštini bi to trebalo da rade mesne zajednice, ali one najčešće takve podatke nemaju. A divlje groblje Donja Vrežina, na primer, sada zahvata prostor od između pet i deset hektara. Kada smo bili tamo pre dva meseca, videli smo da su rake stigle do prvih kuća, pa se sahranjuje na desetak metara od stambenih objekata. U produžetku je neki seljak rešio da proda svoju njivu za te namene, izdvojio je jedno parče zemlje sto metara dugačko i deset metara široko i to je sada novi deo groblja gde se sahranjuje. Verovatno da je spustio cenu u odnosu na neki drugi deo – priča Savić.
On objašnjava da divlja groblja nemaju ni struju ni vodu, niko ih ne održava, neograđena su i neobezbeđena, parcele su neuređene, pa je povorka prinuđena da na rukama nosi kovčeg nekoliko stotina metara, jer jedino tako može da stigne do improvizovane rake.
Na nedavno održanom okruglom stolu o ovoj temi, koji je u Privrednoj komori Srbije organizovala Grupacija preduzeća za pogrebne usluge, ukazano je i na primer beogradskog groblja u Malom Mokrom Lugu koje se nelegalno širi. Od ukupno 10 hektara, samo 2,15 je u vlasništvu opštine, dok je ostatak u privatnim rukama. Kod tog, kao i kod ostalih nelegalnih grobalja, dodatno postoji problem zakupa grobnog mesta na duži period, a neuređena su i prava zakonskih naslednika i drugih srodnika pokojnika.
– Potreban je dugoročan plan koji podrazumeva usaglašavanje zakonskih propisa u ovoj delatnosti, legalizaciju postojećih grobnih mesta, regulisanje infrastrukture, kontrolu u svim aspektima sahranjivanja sa posebnim aspektom na sprečavanje sive zone ekonomije… – nabrajaju u JKP „Pogrebne usluge” listu mera za rešavanje problema nelegalnih grobalja.
I JKP „Gorica” ima kapaciteta da preuzme staranje o svim nelegalnim grobljima, ali, takođe, ništa ne može da uradi bez pomoći grada.
– Grad bi trebalo da reši pitanje vlasništva nad zemljištem, a druga komunalna preduzeća da pomognu oko izgradnje infrastrukture, dovođenja struje i vode, na prvom mestu – kaže Savić za Politiku.