Socijalna preduzeća bez sistemske podrške

Socijalno preduzetništvo nije definisano zakonima Republike Srbije. Samim tim, socijalna preduzeća ostaju bez sistemske podrške.

Socijalno preduzetništvo je način poslovanja koji stavlja biznis u službu ljudi i životne sredine. Takva služba može biti zapošljavanje osoba sa invaliditetom, ranjivih grupa ili poslovanje u skladu sa ekološkim standardima. Neven Marinović, izvršni direktor Smart kolektiva smatra da ne postoji sistemska podrška tim socijalnim preduzećima.

Marinović je objasnio da ne postoji sistemski način da im se pomogne, a imajući u vidu da ispunjavaju ekonomsku svrhu, plaćaju porez, zapošljavaju ljude i ispunjavaju neki društveni cilj.

U Srbiji ima dosta primera socijalnih preduzeća. Taj pojam, međutim, nije definisan zakonom. Isto tako nije definisano ni ko pripada toj grupi, a samim tim ni olaskšice koje, prema rečima Marinovića, ti preduzetnici i preuzeća zaslužuju.

Socijalna preduzeća su, naglašava, čak u lošijoj poziciji u odnosu na preduzeća koja nemaju “socijalnu stranu”. Razlog toj poziciji je neophodnost pažljivijeg poslovanja, kao i sporijeg razvoja jer ona ne žele da ugroze svoju društvenu misiju.

Mnoge evropske zemlje prepoznaju značaj takvih preduzetnika i preduzeća. Ove zemlje, navodi Marinović, pomažu socijalno preuzetništvo putem zakona, strategija ili drugih konkretnih mera.

Evropska unija će u narednom mandatu veliku pomoć, kroz finansiranje ili javne nabavke, pružiti razvoju socijalne ekonomije. Razlog za to je uviđanje EU da je to jedan izbalansiran model kada imate ekonomski rast bez ugrožavanja životne sredine dok se istovremeno utiče na društveni razvoj.

Forum društvenih inovacija

Neven Marinović je o socijalnom preduzetništvu govorio na konferenciji povodom najave Foruma društvenih inovacija u Francuskom institutu.

Osmi Forum društvenih inovacija biće održan 9. i 10. septembra u Beogradu. Ideja je da se okupe svi akteri koji imaju veze sa socijalnim preduzetništvom.

Forumu će prisustvovati socijalni preduzetnici, ali i predstavnici finansijskih institucija, donatori i drugi akteri koji podržavaju socijalno preduzetništvo. Najavljeno je i prisustvo ljudi koji se bave razvojem socijalnog preduzetništva na evropskom nivou, odnosno iz Evropske komisije ili nekih drugih evropskih organizacija, ali i predstavnika javnog sektora, rekao je Marinović. U planu je, naime, da se izradi zakon o socijalnom preduzetništvu u Srbiji.

Socijalno preduzetništvo je više prisutno u Srbiji nego što bi se moglo očekivati. Marinović razlog za ovo vidi u tradiciji podrške ranjivim grupama. Sve više mladih je zainteresovano za ovu temu. Mladi, naglašava Marinović, razmišljaju kako da kroz svoj posao pruže i neku dodatnu društvenu svrhu.

Izvor: Krstarica
Fotografijamarianne bos za Unsplash