Hipertenzija ili visoki krvni pritisak – ishrana i navike koje pomažu

Bolesti srca i krvnih sudova su već godinama vodeći uzrok umiranja u Srbiji. Hipertenzija ili visoki krvni pritisak je među najčešćim bolestima srca. Koje su navike i kakva ishrana pomažu kod ovog zdravstvenog stanja.

Kada se posmatraju uzroci smrti u našoj zemlji, u 51,8 odsto odgovorna su srčana oboljenja. Ovo je podatak iz 2018. godine. Te godine je od bolesti srca i krvnih sudova umrlo 52.663 građana Srbije. Hipertenzija ili visoki krvni pritisak je među najčešćim bolestima srca. Kako predviđaju britanski stručnjaci, do 2025. godine svaka treća osoba će patiti od visokog krvnog pritiska.

Hronična hipertenzija, ako se ne tretira na odgovarajući način – medikamentoznom terapijom, pravilnim navikama u ishrani i promenom štetnog životnog stila – može da ošteti krvne sudove. Ošećeni krvni sudovi mogu da dovedu do ateroskleroze, srčanog i moždanog udara.

Premda se ovaj zdravstveni problem javlja najčešće među starijim stanovništvom, poslednjih godina se sve više primećuje spuštanje starosne granice među obolelim od hipertenzije. Tome doprinose ubrzani tempo života, veliki stepen stresa, loš balans između posla i slobodnog vremena… Nedostatak slobodnog vremena onemogućava ili otežava pravilnu ishranu i fizičko aktivnost.

Međutim, i pored ovih objaktivnih problema, svaki čovek, bez obzira na pol, godine starosti i radne obaveze, može mnogo da učini za svoje zdravlje. Jednostavne, male izmene kada su u pitanju ishrana i životne navike mogu da doprinesu da hipertenzija ne bude strašna presuda.

Hipertenzija i ishrana

Zdrava ishrana, koja podrazumeva dosta povrća, voća, integralnih žitarica, semenki, posnog mesa, ribe i umerene količine mlečnih proizvoda – dobro rešava problem visokog krvnog pritiska. Ishrana je važna komponenta svake terapije hipertenzije.

So

Pojavi visokog krvnog pritiska može da doprinese unos velike količine soli. Razlog tome je, pre svega, što so narušava mehanizam regulisanja hormona. Pored toga, so zadržava vodu u organizmu. To dovodi do još većeg pritiska na krvne sudove. Potrebno je, dakle, da se u velikoj meri smanji količina soli koja se unosi putem ishrane.

Kalijum

Kalijum neutrališe dejstvo soli. Dakle, ako se poveća unos ovog elementa, doći će do smanjivanja koncentracije soli u organizmu. Odlični izvori kalijuma su: riba, banane i paradajz.

Laktobacilus – dobre bakterije

Finski i japanski naučnici otkrili su 2004. godine da namirnice koje sadrže laktobacilus kulture – poput kiselog mleka i jogurta – mogu da snize krvni pritisak. Unos ovih namirnica pomaže kod snižavanju pritiska onih osoba koje imaju umerenu hipertenziju.

Omega-3 masne kiseline

Riba, pre svega morska, bogata je omega-3 masnim kiselinama koje mogu da snize krvni pritisak i smanje rizik od tromboze – slepljivanja krvnih ćelija i obrazovanja trimba. Losos i sardine su najbogatiji omega-3 masnim kiselinama.

Pročitajte i serijal: 

Folna kiselina

Povećan unos folne kiseline kroz ishranu, pokazala su istraživanja, dovodi do snižavanja krvnog pritiska. U dobre izvore folne kiseline spadaju: sočivo, zeleno lisnato povrće i jagode.

Hipertenzija i zdrave životne navike

Medikamentozna terapija nikada nije dovolja za sveobuhvatan program lečenja. Hipertenzija zahteva da se promene i ishrana i životne navike.

Fizička aktivnost

Redovna fizička aktivnost snižava sistolni i dijastolni pritisak. Ovo je odavno poznato i potvrđeno brojnim naučnim istraživanjima. Upražnjavanje redovnih fizičkih aktivnosti ne mora da iziskuje mnogo vremena i napora. Pola sata žustre šetnje, ali obavezno svakog dana, dovoljno je za regulisanje krvnog pritiska.

Ukoliko je potrebno u većoj meri sniziti krvni pritisak, pomoći će primena energičnijeg programa vežbi tokom dužeg perioda. Ali ovo ne treba da plaši. Poznato je, kada jednom (ponovo) naviknemo telo na veću fizičku aktivnost, ona postaje nasušna potreba koju jedva čekamo da zadovoljimo.

Telesna težina

Ključni činilac u prevenciji hipertenzije jeste održavanje idealne telesne težine. Takođe, kod osoba koje pate od povišenog krvnog pritiska, smanjenje telesne težine može da pomogne. Stručnjaci, štaviše, tvrde da svaki izgubljeni kilogram snižava sistolni (gornji) pritisak za jednu jedinicu.

Alkohol

Sama konzumacija alkoholnih pića može da dovede do povećanja krvnog pritiska. Sa druge strane, konzumiranje alkohola može i da smanji korisno dejstvo lekova koji su prepisani za reulisanje hipertenzije. Osobe koje pate od krvnog pritiska moraju da smanje unos alkohola, a neke i da ovu naviku potpuno izbace.

Pušenje

Nije dokazano da pušenje uzrokuje pojavu povišenog krvnog pritiska. Međutim, ono predstavlja faktor rizika za pojavu brojnih drugih oboljenja, pre svega srčanih. Dokazano je i da pušači koji pate od hipertenzije, tr-četiri puta češće oboljevaju od bolesti srca u poređenju sa nepušačima hipertoničarima.

Stres

Usled porasta nivoa kortizola (hormona stresa) u organizmu, može doći do trenutnog porasta krvnog pritiska. Pritisak se vraća u normalu ubrzo nakon okončanja stresne situacije.

Stres, međutim, može posredno da doprinese pojavi povišenog krvnog pritiska ako osoba pogođena njim pokušava da ga se oslobodi pomoću alkohola ili cigareta. Hronični stres utiče štetno ne samo na zdravlje srca već može izazvati i pojavu drugih organskih oboljenja.

Zato treba naći zdrave načine kako da se čovek nosi sa njim i ublaži ga u trenucima najjačeg udara ili neposredno nakon njih. I u ovome može pomoći, između ostalog, i pravilna ishrana i zdrave životne navike – a onda se i hipertenzija drži pod kontrolom.